Albanija, ili zemlja orlova, kako sami sebe zovu, za nas Srbe je prava misterija. Otići tamo, makar na jedan dan, pravi je izazov! Neko predznanje o toj zemlji nisam imao. Znam samo da je to bila gotovo hermetički zatvorena država, gde je retko ko mogao da udje i izadje i da su izgradili gomilu bunkera (preko 600.000), spremajući se za napad na zemlju. Sivilo na sve strane i težak život. Poslednjih godina se sve više otvaraju ka svetu. Ah, da... I sportski rezultat iz 1986. kada je albanski fudbalski klub Fljamurtari izbacio Partizan iz takmičenja za kup UEFA i gol Kušte na Partizanovom stadionu pri kraju utakmice.
Granični prelaz iz Crne Gore u Albaniju uopšte ne liči prelaz. Par kontejnera i to je to. Gradi se neka zgrada, finansira Evropska unija i to će da bude zajednička zgrada. Viza nam ne treba, samo pasoš... U autobus niko ne ulazi, jednostavno prolazimo obe granice i stajemo pedesetak metara dalje. Tu je restoran i mogućnost da se kupi neki suvenir. I bunker, odmah pored.
Prvo naseljeno mesto zove se Zusi. Pada u oči da nema onih visokih dvorišnih ograda kao na Kosovu. Normalno ogradjena dvorišta. I na svakoj, ali bukvalno na svakoj kući, na krovu, nalazi se neki rezervoar za vodu, veličine bojlera ili veći. Izgleda da su ljudi tako rešili problem tople vode tokom leta. Idemo za Skadar, staru prestonicu. Sa strane puta, kao i kod nas - malo, malo pa neka divlja deponija.
Pre Skadra, na ušću Drima u Bojanu, vide se zidine Skadra na Bojani. Nastanak grada je opevan u epskoj poeziji našeg naroda. Ista stvar je i kod Albanaca, samo su imena aktera drugačija.
U Skadru, na nekih 500 metara razdaljine nalaze se pravoslavna crkva, katedrala i džamija. Zgrade sveže okrečene, kako rekoše, u poslednjih dana. Do tada je sve bilo sivo. Imaju semafor koji je atrakcija, jer nikada nije radio! Apsurd koji se može videti su moderne gradjevine s jedne strane ulice i straćare s druge!
Daljim putem idemo kroz mesto Ljež, gde se nalazi mauzolej čuvenog Skenderbega, osobe koja idealno povezuje Albance i Srbe! Djerdj ili Georg Kastrioti je rodjen kao hrišćanin, ne zna se da li je bio pravoslavac ili katolik. Kao mali je odveden u janičare sa svoja dva brata, vratio se i vodio bitku za oslobadjanje od turske vlasti.
Umesto bunkera, duž puta su nikli bilbordi i benzinske pumpe. Dok su gradili bunkere, za jedan veći (u koji bi trebalo da budu oficiri i top) trošeno je materijala koliko i za jednosoban stan! Kvalitet gradnje su proveravali tako što su graditelje zatvarali unutra i gadjali ih iz topa. Pa ko preživi, zida dalje. Dobrovoljno, naravno.
Panoramski smo prošli i Drač, najveću luku i drugi grad po veličini. Grad ima 70 kilometara dugu peskovitu plažu, gde stotinak metara od obale dubina ne prelazi metar! I ono što se odmah vidi: grade se moderne zgrade na sve strane! Ne baš na sve, uglavnom je to kilometrima duga ulica uz obalu. Cena stana - 800 evra kvadrat sa strane gde je more i 600 evra s druge strane ulice! Turizam će u Draču tek da procveta!
Na kraju, Tirana! Po službenim izveštajima 2003. imala je 353.400 stanovnika, ali po nekim izvorima taj broj je danas znatno veći, preko milion stanovnika. Onaj centralni deo, od Skenderbegovog trga do Univerziteta, je umiven i ispeglan. Jedini problem je kad prelazite ulicu, iako vam je zeleno, niko ne staje da vas propusti. I njima je zeleno! Na zgradi koja se zove "Sky Tower" (ako nisam zaboravio naziv) je restoran i vidikovac, sa koga se vidi Tirana kao na dlanu! I svo šarenilo okrečenih zgrada! Za to krečenje je zaslužan gradonačelnik Tirane, Edi Rama! Završio je arhitekturu i primenjenu umetnost u Parizu. Imao je problem u kampanji da objasni ljudima kako će da izgleda grad. Kad je dobio izbore napravio je bioskope po Tirani da bi gradjani kroz filmove videli kako izgledaju gradovi u svetu! Epilog toga - teče mu treći mandat.
Interesantan dogadjaj iz centra Tirane. Hteli smo kolače i usluženi od prodavca na tečnom srpskom! Još jedan kupac nas je upitao "odakle smo" na srpskom, pogadjajući pri tom da li smo iz Makedonije, Hrvatske... Rekao sam mu da smo iz Srbije, da se ne muči da pogadja! Nije prokometarisao ništa, jer je tog trena bio uslužen i otišao je. Nismo ulazili u detalje ko su, odakle su i gde su tako dobro naučili srpski jezik.
Pored Skenderbega, i Majka Tereza ima spomenike svuda. Albanka iz Skoplja, nikad nije živela u Albaniji, ali su Albanci izuzetno ponosni na svoju sunarodnicu.
I tako, Albanija na jedan dan... Začas proleti. Sve im boje lepo stoje. Kako mi rekoše u turističkoj agenciji koja je organizovala put: "Iznenadićeš se, jer mi Srbi imamo puno predrasuda kad je Albanija u pitanju!" I imamo. Deo tih predubedjenja sam promenio. Za ostale, paaa...i nisam baš siguran. Možda neki drugi put.
