Smešno je kada sedneš i hoćeš da napišeš nešto, onako, iz cuga. Nema inspiracije i ti sediš, bleneš... A ideje uvek dodju kada ne treba, kada ili nemaš vremena da pišeš ili nemaš na čemu da pišeš. I tešiš se kako ćeš to zapamtiti i staviti na papir čim dodješ kući. Kako da ne... Ono, da si se trudio da zapamtiš tu ideju, jesi, ali da si je zaboravio i to stoji! Kao nekad u školi, kada se čuje tema za pismeni zadatak iz (ondašnjeg) srpskohrvatskog, pa se prvo hvatate za glavu, kao, kakva je ovo tema, o čemu pisati, zatim gledate po razredu kako niko ne piše i u poslednjih desetak minuta svi prionu na pisanje. Bolje išta nego ništa... Da, u školi to može i da prodje, ali ovo nije škola. Ovde se piše za svoju dušu, neće niko da ocenjuje. Dobro, de, hoće, ali samo onaj ko bude ovo čitao, ali to nije profesor i od njegovog mišljenja ti ne zavisi ocena. Ukratko, džabe si sedeo i brljao po tastaturi, svakako bi bolje bilo da si igrao TRAVIAN!!!
P.S. Specijalno za Sihaya :)
