Krajnje je vreme da nastane nova grana nauke, medicine, istraživačkog rada nekog koji ima nameru da doktorira... SMSologija! Zašto? Zato:
- Nemaš pojma koliko mi fališ!
- Kod mene nikad ništa nije dobro. Ne znam da li može gore! Volim te beskonačno.
- A za odlazak? Znam ja da je to lako, samo me strah da te ne izgubim. Ili da mi ne vratiš milo za drago!
- Da ti vratim šta je tvoje. Stvarno se toliko loše osećam zbog ovog. Da ne zaboraviš, VOLIM TE!
- Poljubac stigao! Uzvraćam :*
- Idem da radim nešto, dosado moja. Čujemo se.
- Toliko se radujem što ću da te vidim.
- Daleko od očiju, od srca na otkucaj.
- I ti si moja najlepša stvar koja mi se desila. I ostaću tvoja stvar sve dok ti je to želja.
- Možda ja jesam tvoja glupost, ali ti moja nisi.
- Ja samo jedno znam. Do kraja života ću samo tebe da volim. Možda ti to zvuči kao otrcana fraza, ali tako je. Poznajem sebe.
- Šta da ti kažem? Do kad ću da te volim? Večno, zauvek, dok ne umrem. Patetično, ali istinito.
- Sitnice koje život znače. I meni je lepo s tobom i nedostaješ mi...
- Uvek nekako nadješ prave reči u pravom trenutku.
- Imaš neku želju za ručak?
- Ne menjam te nizašta na svetu!
- 12 mrava, 158 nosoroga, 26 veverica, 85 buba, 13 glista, 3 komarca, 97 slonova, 43 lešinara, 1 mačka, 1 morsko prase i ja te pozdravljamo i mislimo na tebe :*
- Imaš li nekad osećaj da je neko tvoj, neko pored tebe, a da, ustvari, nije tu, već ko zna gde?
- Kakvo je to pitanje? Naravno da te ima! Šta planiram? Za početak da budem s tobom.
- Veruj mi da mislim na tebe i kad te ne vidim. Veruj da te želim i kad te ne zovem. Veruj da te ljubim i kad te ne dodirujem. Veruj da mi trebaš svakog trenutka. Slatki snovi.
- Na žalost ili na radost, samo si ti + u mom glupom, ružnom životu.
- Idem da spavam. Ljubim te i volim.
- Spavaj i odmaraj. Ljubim te :* :* :* :* :* :* :*
- Zamalo da zaboravim da ti kažem. Volim te.
- Ja sam u krevetu i pokušavam da zaspim. Ljubim te, volim te, želim te...
- Laku noć. Javiću ti se kad prodje sve, da vidim gde sam, šta sam...
четвртак, 19. мај 2011.
понедељак, 16. мај 2011.
Možda i ona pročita 41, Disciplina kičme
- Zašto ne obnovite svoju vezu? - upitala me je iznenada. Vraćali smo se kući, od čitavog društva ostali smo samo nas dvoje. Najudaljenije su nam kuće, nije naša krivica. Pogledao sam je zbunjeno.
- Prolazimo pored njene kuće, pa mi je pala na pamet. Ona nema nikog, ti si slobodan, pa probajte opet...
- Šta da probamo? Koju vezu da obnovimo?
- Tu vašu. Koliko je prošlo, ima par godina od raskida, a vidim da niste neprijatelji, čak ste vrlo bliski kad ste zajedno.
- Definiši malo bolje to bliski. Blizak sam s njom koliko i s tobom, ili bilo kojom drugaricom, pa nešto ne ulećem u vezu sa vama!
- Ma, to je drugo, ne zezaj. Ali, šta te košta da probaš i opet obnovite vezu?
- Ne može da se obnovi ono što nije bilo.
- Kako nije bilo, koliko se sećam zabavljali ste se...
- Da, da... I ja se sećam, ali to je samo bila priča za javnost. Sad već mogu i da ti ispričam, kad si već pomenula tu vezu. Sećaš se one rodjendanske žurke na koju nisi otišla i prebacivala nam danima posle zbog toga? E, tu sam je prvi put sreo. Bila je jedna od Majinih drugarica. Igrom slučaja je sela do mene, pa smo malo čavrljali, šta drugo. Bilo nas je malo više u sobi u odnosu na broj sedećih mesta, da ne kažem prepunili smo kapacitete, pa je neko stalno morao da djuska... Znaš već kakav sam ja kad su te tancen-varijante u pitanju, još kad nema mesta za sedenje, ma ne ustajem, pa ne znam šta da je... Ona je par puta pokušavala da me natera da otplešemo koji ples ali ja neumoljiv. Rekao sam joj da ću da sviram čitavu noć, ali da igram strašno mrzim... Tu smo došli na temu odakle me zna!
"Ti si onaj bubnjar Antistres produkta! Gledala sam vas jesenas, baš mi se svidjate"
"Taj sam, priznajem..."
Opet je krenuo neki lagani blok, a moj drug Vlada je uporno pokušavao da se dočepa stolice, kauča ili čega već, stao da navaljuje na mene da ustanem malo i socijalizujem se uz neki ples... Pao je i mito u vidu par pića sutra uveče, pa ona i ja krenuli da se lagano vrtimo u krug... Završila pesma, ali mesta nema, krenula sledeća, vrtimo se dalje, šta drugo. I tako, skoro pola sata! Dok se neko nije smilovao da ustane, a ja odmah startovao i seo. Tačnije, seli smo opet jedno pored drugog i nastavili priču. Mislim da smo bili zajedno više od sat vremena, što je, svakako, neuobičajeno i svi su svašta pomislili. Ustvari, nisu mislili svašta nego samo jedno - ovi se muvaju. Koje crno muvanje, kad nema gde da sedne, pa moraš da trpiš onog pored tebe ili da ideš kući. Dobro, de, preterujem, ili neka bude da je ona trpela mene...
Sutradan uveče smo se sreli u gradu. Ona sa par drugarica i ja sa ovom dvojicom. Stajali smo par minuta u neformalnom razgovoru, što bi se reklo. U to vreme se Maja zabavljala sa Vladom, pa su se njih dvoje ubrzo izgubili negde, a nas četvoro završili u nekom kafiću. Isto se ponovilo i sutra! Sve je bilo slučajno, barem ja nisam ništa tu radio. Znaš već na one planove da sve izgleda slučajno. Ovde to stvarno nije bio slučaj. S moje strane, za onu drugu ne znam.
Da se vratim na priču. Prodje par dana, opet neko veče, srećemo se svi na gomilu, treba li reći slučajno, kad mi Maja kaže da bi nešto popričala sa mnom. Nasamo, podrazumeva se.. Penal, naravno! Isprovaljujem par fazona na račun njene veze s Vladom, koji je tu pored nas. Ono, kao, idemo u mrak da ga pravimo ljubomornim, ili ako hoće da raskine s njim neka mu sama kaže, nemoj da mene meša u to, znam da sam ja bolji frajer, ali Vlada je njen dečko, a moj drug i slično...
Udaljimo se malo od društva šetajući. Ona mi kaže da se mnogo svidjam ovoj i da bi glupo bilo da ne preduzmem nešto. Uostalom, pa svi su videli koliko smo se zbližili na žurci kod nje.
"Ćurko" kažem joj "da izvine ćurka na poredjenju. To je bilo samo zato što nije bilo mesta za sedenje, pa smo morali da sedimo jedno uz drugo... Slučajno se desilo, nije moja krivica."
"Vi ste rodjeni jedno za drugo, znam vas oboje... Juče smo tri sata pričale o tebi!"
"Hajde, nastavi, pali moju mušku sujetu!" nisam sve to shvatao ozbiljno.
"Vidim ja da nema od vas dvoje ništa. Moraću sve sama..."
"Ako, imaš moju dozvolu. Ja neću da se mešam..."
Tu smo se razišli. Ona i Vlada na jednu, a Rule i ja na drugu stranu.
Sutradan uveče se ponavlja slika, samo što mi je prišla ona! Ista rečenica, popričala bi nešto sa mnom. Tu se malo isprepadam, ovo postaje ozbiljno! Svako veče bi neka pričala sa mnom... Hajde da obavimo i to, reci, srećo, šta imaš.
"Da li ti je Maja pričala nešto o meni?"
"Nešto jeste."
"Šta, ako nije tajna?"
"Lupala nešto o sparivanju... Pitaj nju, nemoj mene, to je tvoja dobra drugarica!"
"Ja nemam ništa s tim. Ona je meni rekla da si joj rekao kako ti se svidjam i da si se raspitivao o meni..."
"Ćurka. Pa to sam mogao da pitam tebe..."
"Ona mi juče čitav dan pričala o tebi, kako ti hoćeš da se zabavljamo i sve nešto na tu temu..."
"Da skratimo. Kad nešto naumim, ja to kažem direktno, ne preko posrednika."
"Znala sam da je tako. Samo sam htela da proverim. Još jednom ti kažem da nemam ništa s tim, to je sve neka njena fantazija!"
"U redu je. Mene to ne pogadja, ne smeta mi šta drugi pričaju. Pozdravi je kad sutra pijete kafu".
Misliš da je tu bio kraj? Ma kakvi. Maja nastavila da mene davi pričama o njoj, a nju pričama o meni. Iako smo se sve redje sretali, trajalo je to mesec dana, ako ne i više. Jedne večeri je ona opet prišla da popriča sa mnom. Postalo joj neizdržljivo, jer se svakodnevno sreću i ova davi pričama o meni... Oteraće je gde ne treba!
"Glupo je da se svadjate zbog mene. Hajde da nadjemo neko zajedničko rešenje i otkačimo je. Biraj kafić!"
Nije mogla odmah, imala je neke planove, može za pola sata. E, ja nisam mogao za pola sata. Koncert "Discipline kučme", to se ne propušta. Ponudio sam joj da ide s nama. Ne voli "Disciplinu"... Onda sutra, prekosutra, kad se vidimo, imam neke idejice, pa da ih razradimo...
Došla je na koncert!
"Otkud ti, kad ne voliš disciplinu?" Igrao sam se rečima...
"Samo sam htela da čujem te idejice i idem odmah!"
"Kako misliš da ih čuješ u ovoj buci, majke ti?"
"Nastavi da mi se dereš na uvo, tad čujem!"
Ukratko, rekao sam joj da iz iskustva znam da dotična neće prestati da nas sparuje dok se ne dogode dve stvari - neko prestane da se druži s njom ili uspe da nas spari. Glup je razlog da se svadjamo, reci joj ti da smo u vezi od večeras. Sledećeg vikenda prvi put izlazimo zajedno, ima da raskinemo i to je to. Slika za javnost.
Pristala je, obećao sam da ću da je zovem u petak da dogovorimo kad se vidimo, okrenula se i otišla. Koncert je uveliko trajao! Tad sam shvatio nešto - javnost će da bude zgranuta romantikom! Smuvali se na koncertu "Discipline kičme"... Uz umilne i romantične tonove.
Sutradan je Maja zvala da proveri, kao slučajno, šta ima novo. Htela da čuje i od mene, pošto je od ove već čula. Dobro je, odvija se kako treba, pomislio sam.
Naravno, uvek ima neko ali... I petak je bila lokalna "Gitarijada". Mi učestvujemo, naravno... Ko da se dogovara i da je zove, kad ću čitave večeri da budem tamo. Pozovem da odložimo za sutra, kad ona kaže da to nije problem, ionako je planirala da ide da nas gleda!
"Onda je OK, vidimo se tamo!"
Petak veče, puna bašta, bendovi se smenjuju. Ona u publici, ja se muvam svuda samo ne pored nje. Bio sam tu par minuta, koliko da joj ostavim doboš na čuvanje. Računam, ovako će javnost da vidi da se ponašam ko neki kreten, pa nećemo mnogo da objašnjavamo zašto nismo zajedno. Čas sam iza bine, čas negde sa strane... Ma, ima me svuda, samo ne pored nje. To je primetio čak i Vlada. On, obično, ne reaguje na takve stvari, ali izgleda da sam stvarno preterao kad je morao da dodje do mene i kaže:
"Kretenu, šta glumiš ovde? Devojka ti sedi u publici, a ti stojiš iza bine! Svirali ste pre pola sata, idi dole kod nje!"
"Ne mešaj mi se u vezu! Malo čežnje neće joj smetati!"
"Ne razumem te!"
"I nećeš... Ne trudi se!"
I tako, prodje to veče, treba da se razilazimo, logično je da je ispratim. Dodjemo do njene ulice, zastanemo, koliko da završimo neku priču koji smo započeli. Pitam koju verziju ćemo da poturimo u javnost, zašto nismo zajedno, a ona priča nešto sasvim drugo. Prečula moje pitanje... Opet ja, kad je njena, priča došla do logičnog kraja, ponovim moje pitanje, a ona nastavi sa nekom trećom temom... Pa, dobro, pomislim, ako ćeš da se praviš gluva, nema problema... Mogu ja da stojim ovde do jutra. I tako prodje dvadesetak minuta u nepovezanoj priči...
Izgleda da je kasnila kući, odjednom je rekla:
"Ma, mi smo ovde iz nekog drugog razloga!"
"Ja to pomenuo par puta, ali mi se zapričali... Imaš li ideju?"
"Ja ne bih da raskidamo!"
Šah! Čekaj, pa mi se ne zabavljamo! U stvari, zabavljamo, ali za javnost! Glupo da to kažem. Mozak radi 300 na sat. Čujem sebe gde dobacujem sam sebi:
"Ti i tvoje ideje! Zabavljaj se sad, šta će da ti fali!"
"Pravo da ti kažem, ni ja nisam za raskid. Hajde da probamo, pa dokle ide.."
"E, super! Zovem te sutra da izadjemo!"
"Nestrpljivo ću čekati!"
Sutra smo se dogovorili, a ja sam zaboravio da Zvezda igra finale kupa, prenos na tv! Utakmica završava u 19:20 otprilike, a mi bi trebali da se vidimo 19:30. Glupo da je zovem i da otkazujem, pomeram termine. Prvi puta izlazimo, nema smisla... Još ako budu produžeci, pada mi na pamet... Srećom, nema produžetaka. Ali je ima moja mama.
"Ideš u grad? Super, ponesi babi ovaj buket ruža!"
Ko da kaže gde sad da nosim... Ionako sam to hiljadu puta radio!
Stižem u sekund tačno! Da ne objašnjavam kako... Kao da je sada gledam! Prelazim ulicu sakriven iza ogromnog buketa ruža. Ona zbunjena, zgranuta... Neće valjda da se blamira i čitavo veče šeta sa svim tim ružama... Odahnula je kad je čula o čemu se radi.
I tako, veče nam je prošlo u nekom šetanju, ćaskanju s prijateljima i slično. Klasika. Na kraju večeri se dogovorimo za sutra, naći ćemo se u gradu, nećemo da se nalazimo u odredjeno vreme na odredjenom mestu.
Dodje i to sutrašnje veče. Čim me ugledala doletela je do mene i rekla:
"Imam nešto da pričam s tobom!"
"Odmah?"
"Ako nemaš neke obaveze..."
Nemam. Ja sam uvek bio bez obaveza.
Krenemo lagano i ona poče sa nekom pričom šta meni treba u životu. Da, i ja sam napravio takvu facu. Uglavnom, meni treba sve ono što ona nije! Nije mi jasno kako je to procenila? I tako, prešli smo dobrih par kilometara gde je ona nabrajala razloge zbog kojih ne treba da budemo zajedno, a ja ih opovrgavao... Ko zna dokle bi to išlo da mi nije dosadilo, pa sam rekao:
"Ali, ako ti hoćeš da raskinemo, nema problema..."
- Eto, to je ta veza. Kako misliš da se to obnovi?
- Prolazimo pored njene kuće, pa mi je pala na pamet. Ona nema nikog, ti si slobodan, pa probajte opet...
- Šta da probamo? Koju vezu da obnovimo?
- Tu vašu. Koliko je prošlo, ima par godina od raskida, a vidim da niste neprijatelji, čak ste vrlo bliski kad ste zajedno.
- Definiši malo bolje to bliski. Blizak sam s njom koliko i s tobom, ili bilo kojom drugaricom, pa nešto ne ulećem u vezu sa vama!
- Ma, to je drugo, ne zezaj. Ali, šta te košta da probaš i opet obnovite vezu?
- Ne može da se obnovi ono što nije bilo.
- Kako nije bilo, koliko se sećam zabavljali ste se...
- Da, da... I ja se sećam, ali to je samo bila priča za javnost. Sad već mogu i da ti ispričam, kad si već pomenula tu vezu. Sećaš se one rodjendanske žurke na koju nisi otišla i prebacivala nam danima posle zbog toga? E, tu sam je prvi put sreo. Bila je jedna od Majinih drugarica. Igrom slučaja je sela do mene, pa smo malo čavrljali, šta drugo. Bilo nas je malo više u sobi u odnosu na broj sedećih mesta, da ne kažem prepunili smo kapacitete, pa je neko stalno morao da djuska... Znaš već kakav sam ja kad su te tancen-varijante u pitanju, još kad nema mesta za sedenje, ma ne ustajem, pa ne znam šta da je... Ona je par puta pokušavala da me natera da otplešemo koji ples ali ja neumoljiv. Rekao sam joj da ću da sviram čitavu noć, ali da igram strašno mrzim... Tu smo došli na temu odakle me zna!
"Ti si onaj bubnjar Antistres produkta! Gledala sam vas jesenas, baš mi se svidjate"
"Taj sam, priznajem..."
Opet je krenuo neki lagani blok, a moj drug Vlada je uporno pokušavao da se dočepa stolice, kauča ili čega već, stao da navaljuje na mene da ustanem malo i socijalizujem se uz neki ples... Pao je i mito u vidu par pića sutra uveče, pa ona i ja krenuli da se lagano vrtimo u krug... Završila pesma, ali mesta nema, krenula sledeća, vrtimo se dalje, šta drugo. I tako, skoro pola sata! Dok se neko nije smilovao da ustane, a ja odmah startovao i seo. Tačnije, seli smo opet jedno pored drugog i nastavili priču. Mislim da smo bili zajedno više od sat vremena, što je, svakako, neuobičajeno i svi su svašta pomislili. Ustvari, nisu mislili svašta nego samo jedno - ovi se muvaju. Koje crno muvanje, kad nema gde da sedne, pa moraš da trpiš onog pored tebe ili da ideš kući. Dobro, de, preterujem, ili neka bude da je ona trpela mene...
Sutradan uveče smo se sreli u gradu. Ona sa par drugarica i ja sa ovom dvojicom. Stajali smo par minuta u neformalnom razgovoru, što bi se reklo. U to vreme se Maja zabavljala sa Vladom, pa su se njih dvoje ubrzo izgubili negde, a nas četvoro završili u nekom kafiću. Isto se ponovilo i sutra! Sve je bilo slučajno, barem ja nisam ništa tu radio. Znaš već na one planove da sve izgleda slučajno. Ovde to stvarno nije bio slučaj. S moje strane, za onu drugu ne znam.
Da se vratim na priču. Prodje par dana, opet neko veče, srećemo se svi na gomilu, treba li reći slučajno, kad mi Maja kaže da bi nešto popričala sa mnom. Nasamo, podrazumeva se.. Penal, naravno! Isprovaljujem par fazona na račun njene veze s Vladom, koji je tu pored nas. Ono, kao, idemo u mrak da ga pravimo ljubomornim, ili ako hoće da raskine s njim neka mu sama kaže, nemoj da mene meša u to, znam da sam ja bolji frajer, ali Vlada je njen dečko, a moj drug i slično...
Udaljimo se malo od društva šetajući. Ona mi kaže da se mnogo svidjam ovoj i da bi glupo bilo da ne preduzmem nešto. Uostalom, pa svi su videli koliko smo se zbližili na žurci kod nje.
"Ćurko" kažem joj "da izvine ćurka na poredjenju. To je bilo samo zato što nije bilo mesta za sedenje, pa smo morali da sedimo jedno uz drugo... Slučajno se desilo, nije moja krivica."
"Vi ste rodjeni jedno za drugo, znam vas oboje... Juče smo tri sata pričale o tebi!"
"Hajde, nastavi, pali moju mušku sujetu!" nisam sve to shvatao ozbiljno.
"Vidim ja da nema od vas dvoje ništa. Moraću sve sama..."
"Ako, imaš moju dozvolu. Ja neću da se mešam..."
Tu smo se razišli. Ona i Vlada na jednu, a Rule i ja na drugu stranu.
Sutradan uveče se ponavlja slika, samo što mi je prišla ona! Ista rečenica, popričala bi nešto sa mnom. Tu se malo isprepadam, ovo postaje ozbiljno! Svako veče bi neka pričala sa mnom... Hajde da obavimo i to, reci, srećo, šta imaš.
"Da li ti je Maja pričala nešto o meni?"
"Nešto jeste."
"Šta, ako nije tajna?"
"Lupala nešto o sparivanju... Pitaj nju, nemoj mene, to je tvoja dobra drugarica!"
"Ja nemam ništa s tim. Ona je meni rekla da si joj rekao kako ti se svidjam i da si se raspitivao o meni..."
"Ćurka. Pa to sam mogao da pitam tebe..."
"Ona mi juče čitav dan pričala o tebi, kako ti hoćeš da se zabavljamo i sve nešto na tu temu..."
"Da skratimo. Kad nešto naumim, ja to kažem direktno, ne preko posrednika."
"Znala sam da je tako. Samo sam htela da proverim. Još jednom ti kažem da nemam ništa s tim, to je sve neka njena fantazija!"
"U redu je. Mene to ne pogadja, ne smeta mi šta drugi pričaju. Pozdravi je kad sutra pijete kafu".
Misliš da je tu bio kraj? Ma kakvi. Maja nastavila da mene davi pričama o njoj, a nju pričama o meni. Iako smo se sve redje sretali, trajalo je to mesec dana, ako ne i više. Jedne večeri je ona opet prišla da popriča sa mnom. Postalo joj neizdržljivo, jer se svakodnevno sreću i ova davi pričama o meni... Oteraće je gde ne treba!
"Glupo je da se svadjate zbog mene. Hajde da nadjemo neko zajedničko rešenje i otkačimo je. Biraj kafić!"
Nije mogla odmah, imala je neke planove, može za pola sata. E, ja nisam mogao za pola sata. Koncert "Discipline kučme", to se ne propušta. Ponudio sam joj da ide s nama. Ne voli "Disciplinu"... Onda sutra, prekosutra, kad se vidimo, imam neke idejice, pa da ih razradimo...
Došla je na koncert!
"Otkud ti, kad ne voliš disciplinu?" Igrao sam se rečima...
"Samo sam htela da čujem te idejice i idem odmah!"
"Kako misliš da ih čuješ u ovoj buci, majke ti?"
"Nastavi da mi se dereš na uvo, tad čujem!"
Ukratko, rekao sam joj da iz iskustva znam da dotična neće prestati da nas sparuje dok se ne dogode dve stvari - neko prestane da se druži s njom ili uspe da nas spari. Glup je razlog da se svadjamo, reci joj ti da smo u vezi od večeras. Sledećeg vikenda prvi put izlazimo zajedno, ima da raskinemo i to je to. Slika za javnost.
Pristala je, obećao sam da ću da je zovem u petak da dogovorimo kad se vidimo, okrenula se i otišla. Koncert je uveliko trajao! Tad sam shvatio nešto - javnost će da bude zgranuta romantikom! Smuvali se na koncertu "Discipline kičme"... Uz umilne i romantične tonove.
Sutradan je Maja zvala da proveri, kao slučajno, šta ima novo. Htela da čuje i od mene, pošto je od ove već čula. Dobro je, odvija se kako treba, pomislio sam.
Naravno, uvek ima neko ali... I petak je bila lokalna "Gitarijada". Mi učestvujemo, naravno... Ko da se dogovara i da je zove, kad ću čitave večeri da budem tamo. Pozovem da odložimo za sutra, kad ona kaže da to nije problem, ionako je planirala da ide da nas gleda!
"Onda je OK, vidimo se tamo!"
Petak veče, puna bašta, bendovi se smenjuju. Ona u publici, ja se muvam svuda samo ne pored nje. Bio sam tu par minuta, koliko da joj ostavim doboš na čuvanje. Računam, ovako će javnost da vidi da se ponašam ko neki kreten, pa nećemo mnogo da objašnjavamo zašto nismo zajedno. Čas sam iza bine, čas negde sa strane... Ma, ima me svuda, samo ne pored nje. To je primetio čak i Vlada. On, obično, ne reaguje na takve stvari, ali izgleda da sam stvarno preterao kad je morao da dodje do mene i kaže:
"Kretenu, šta glumiš ovde? Devojka ti sedi u publici, a ti stojiš iza bine! Svirali ste pre pola sata, idi dole kod nje!"
"Ne mešaj mi se u vezu! Malo čežnje neće joj smetati!"
"Ne razumem te!"
"I nećeš... Ne trudi se!"
I tako, prodje to veče, treba da se razilazimo, logično je da je ispratim. Dodjemo do njene ulice, zastanemo, koliko da završimo neku priču koji smo započeli. Pitam koju verziju ćemo da poturimo u javnost, zašto nismo zajedno, a ona priča nešto sasvim drugo. Prečula moje pitanje... Opet ja, kad je njena, priča došla do logičnog kraja, ponovim moje pitanje, a ona nastavi sa nekom trećom temom... Pa, dobro, pomislim, ako ćeš da se praviš gluva, nema problema... Mogu ja da stojim ovde do jutra. I tako prodje dvadesetak minuta u nepovezanoj priči...
Izgleda da je kasnila kući, odjednom je rekla:
"Ma, mi smo ovde iz nekog drugog razloga!"
"Ja to pomenuo par puta, ali mi se zapričali... Imaš li ideju?"
"Ja ne bih da raskidamo!"
Šah! Čekaj, pa mi se ne zabavljamo! U stvari, zabavljamo, ali za javnost! Glupo da to kažem. Mozak radi 300 na sat. Čujem sebe gde dobacujem sam sebi:
"Ti i tvoje ideje! Zabavljaj se sad, šta će da ti fali!"
"Pravo da ti kažem, ni ja nisam za raskid. Hajde da probamo, pa dokle ide.."
"E, super! Zovem te sutra da izadjemo!"
"Nestrpljivo ću čekati!"
Sutra smo se dogovorili, a ja sam zaboravio da Zvezda igra finale kupa, prenos na tv! Utakmica završava u 19:20 otprilike, a mi bi trebali da se vidimo 19:30. Glupo da je zovem i da otkazujem, pomeram termine. Prvi puta izlazimo, nema smisla... Još ako budu produžeci, pada mi na pamet... Srećom, nema produžetaka. Ali je ima moja mama.
"Ideš u grad? Super, ponesi babi ovaj buket ruža!"
Ko da kaže gde sad da nosim... Ionako sam to hiljadu puta radio!
Stižem u sekund tačno! Da ne objašnjavam kako... Kao da je sada gledam! Prelazim ulicu sakriven iza ogromnog buketa ruža. Ona zbunjena, zgranuta... Neće valjda da se blamira i čitavo veče šeta sa svim tim ružama... Odahnula je kad je čula o čemu se radi.
I tako, veče nam je prošlo u nekom šetanju, ćaskanju s prijateljima i slično. Klasika. Na kraju večeri se dogovorimo za sutra, naći ćemo se u gradu, nećemo da se nalazimo u odredjeno vreme na odredjenom mestu.
Dodje i to sutrašnje veče. Čim me ugledala doletela je do mene i rekla:
"Imam nešto da pričam s tobom!"
"Odmah?"
"Ako nemaš neke obaveze..."
Nemam. Ja sam uvek bio bez obaveza.
Krenemo lagano i ona poče sa nekom pričom šta meni treba u životu. Da, i ja sam napravio takvu facu. Uglavnom, meni treba sve ono što ona nije! Nije mi jasno kako je to procenila? I tako, prešli smo dobrih par kilometara gde je ona nabrajala razloge zbog kojih ne treba da budemo zajedno, a ja ih opovrgavao... Ko zna dokle bi to išlo da mi nije dosadilo, pa sam rekao:
"Ali, ako ti hoćeš da raskinemo, nema problema..."
- Eto, to je ta veza. Kako misliš da se to obnovi?
Пријавите се на:
Постови (Atom)