NOVA NAŠA REČ, 16.9.2021.
S obzirom da je ovogodišnja letnja sezona pri kraju, ovo iskustvo shvatite kao preporuku i uputstvo za sledeću godinu.
Odluku kuda na letovanje ove godine smo
doneli lako. Idemo na more. Zbog šarolikosti ekipe koja će letovati, kuda na
more je već bio problem. Odluka je bila da se ide početkom septembra i to u
neku od zemalja koje ne traže potvrde zbog kovida. U tom trenutku su u opticaju
bile Crna Gora i Albanija. Kako je Crna Gora u međuvremenu pooštrila mere za
ulazak u Crnu Goru (čitaj traže potvrde da ste vakcinisani, preležali kovid,
imate negativan nalaz...), ostala je Albanija.
Novi problem je bio kako utvrditi
direktnu razdaljinu npr. između Leskovca i Drača, jer Google map ne pokazuje
put preko Kosova i Metohije, nego vam nudi neke zaobilazne lokacije. To je
rešeno iz više delova, najpre od Leskovca do administrativnog prelaza Mutivode,
pa Priština – Drač... I tako, s koca i konopca, nekih 380 kilometara, koji
kilometar gore-dole.
Sledeći korak je rezervacija smeštaja.
Opet pomaže internet, imamo sajtove koji nude mogućnost rezervacije. Ponuda iz
Drača je bogata, hoteli, apartmani, svega ima. Možete da birate na osnovu cene,
broja kreveta, udaljenosti... Našli smo što nam odgovara, rezervisali i ostalo
je da čekamo još 15-ak dana do polaska. Imamo mogućnost otkazivanja rezervacije
do 29. avgusta bez ikakvih problema (na letovanje krećemo 1. septembra).
Kontakt sa domaćinom preko vibera i sličnih aplikacija.
E, sad, ovo uputstvo, nadam se, neće trebati sledeće godine. Treba stalno pratiti pooštravanje režima ulaska na određene teritorije zbog kovida. Nama se desilo da nemamo pojma da je Kosovo odlučilo da traži papire za ulazak dva dana pre nego smo došli. Naravno da smo imali putnika bez papira i naravno da najpre nisu hteli da nas puste da nastavimo put. Ali, kvaka je u tome da smo mi samo u tranzitu preko Kosova i Metohije i onda dobijete papir koji to potvrđuje i kojim se obavezujete da u toku od 3-5 sati odete sa teritorije Kosova i Metohije. U našem slučaju je bilo tri sata.
Treba napomenuti i da je put od dela skretanja za Sijarinsku Banju do administrativnog prelaza u veoma lošem stanju. Sa kosovske strane je u redu, osim nekoliko kilometara do ulaska u Prištinu. Kroz Prištinu možete da koristite navigaciju, ali su i putokazi dobra stvar. Samo treba pratiti one koji vas usmeravaju ka Peći (što može da zbuni, jer u stvari idemo ka Prizrenu, a nema table za ovaj grad). U stvari, usmeravaju vas na autoput sa dve trake i koji vodi ka ova dva grada. Ono što nikako nismo mogli, a da ne primetimo je da najmanje 90% ljudi na ulicama Prištine nosi zaštitne maske. Na samom graničnom prelazu opet smo zbunjeni. Sa kosovske strane onaj kontejner, gde je obično policija, malo urasao u travu i prašinu, nema nikog. Jednostavno, sa kosovske strane ne postoji granica, nego je kontrola na ulasku u Albaniju. Procedure su zaista kratke, a nije bilo ni gužve, pa smo brzo obavili formalnost. Samo da se zna, u međuvremenu je i Albanija uvela obaveznu papirologiju na kovid.
Odnos dinar – lek je 1:1, što znatno
olakšava shvatanje cena. Za jedan evro se dobija 120 leka, pa je sve isto kao i
kod nas. Svuda možete da plaćate u evrima ili albanskim lekama. U većini
slučajeva vam kusur vraćaju u novcu koji ste dali, ili pitaju koju valutu
želite. Cena za tečni gas se veoma razlikuje od pumpe do pumpe, najniža koju
smo videli je 52, a najviša 76 dinara. U većini slučajeva je oko 65 dinara. Cene
u prodavnicama nisu baš naivne, da ne upotrebim neki drugi izraz. Plus što nema
baš svaki proizvod istaknutu cenu. Koka-kola od 1,5 litra je 150 dinara, pivo u
limenkama od pola litra od 70 dinara pa naviše, flaša zejtina 220 i više...
Bilo je i nekih prehrambenih proizvoda sa naših prostora, npr. mleko „kravica“
(140 dinara litar), čips, neki vafli... Voće i povrće je kao i kod nas, a
paradajz, koji je izazvao proteste u Leskovcu nedavno, se prodaje po ceni od
120 dinara za kilogram. U restoranima najjefitinije pice su 300 dinara, a
roštilj 400 i više. Na šetalištu gde se prodaju suveniri obični peškiri 400
dinara, plastične papuče 200, „original“ parfemi dva za pet evra... Imate
mogućnost i zabave u raznim luna-parkovima. Cena kugle sladoleda je od 50-70
dinara. U jednoj poslastičari/restoranu, kugla je 50 dinara ako uzmete sladoled
u kornetu „za poneti“, a ako sednete u lokal onda je porcija od tri kugle 200,
a od pet kugli 300 dinara.
Plaža
Plaže su podeljene, svaki hotel ima svoj deo, a suncobran i dve ležaljke su npr. 300 dinara, a deo kojim gazduje komšija 500 dinara. Znači, prošetajte se i raspitajte. More je toplo, očigledno neko nije isključio bojler. Plitko je, pređete stotinak metara, a dubina pola metra.
Apsurdi
Od Drača ka jugu je na desetine
kilometara peskovitih plaža i u čitavoj dužini su hoteli i zgrade čiji su
stanovi preuređeni za izdavanje. Svom tom dužinom se nalaze zasebne pešačke i
biciklističke staze, te zelena površina iza koje je bulevar. Pešačke i
biciklističke staze čiste i održavaju urednim oni pored čijih lokala prolaze, ali
je očigledno da za zelenu površinu nije zadužen niko, jer je to sve puno
papirića, opušaka i sličnog otpada. Jedan preko puta drugog su hoteli sa četiri
zvezdice, Antalija i Empire, koje je nemoguće ne primetiti zbog izgleda i sjaja,
a dvesta metara dalje niz bulevar se nalazi devet kontejnera za smeće, punih i
prepunih. Đubre bacaju u kontejner, ali i oko kontejnera. Preko noći dolaze
radnici za održavanje čistoće, pokupše sav otpad iz i oko kontejnera, sve bude
čisto i uredno. Do sledeće večeri, kada se opet sve prepuni. I tako u krug.
plus što pešački prelaz ide direktno u kontejnere s jedne, a s druge strane
ulice u izvesu ogradu koja onemogućava prolaz pešacima. Očigledno da je neko
taj prelaz iscrtao par metara u pogrešnom pravcu.
Jedna od turističkih atrakcija je i
amfiteatar, istorijsko nalaziše i jedan od najvećih rimskih amfiteatara na Balkanu.
Nalazi se u centru grada i izgrađen je za vreme cara Trajana, a njegovi dobro očuvani
ostaci, uključujući mozaik kapele, otvoreni su za javnost zajedno sa muzejom. Mozaik
se nalazi unutar udubljenja, ali neki od njih su pod strukturnim rizikom zbog razvoja
na vrhu amfiteatra, pa se preporučuje oprez kada se obilazi ovo područje.
Strukturni rizik je, u stvari, zbog toga što su na tom prostoru napravljene
kuće. Kada je nalazište otkriveno, kada su krenula iskopavanja i istraživanja,
država je htela da od vlasnika otkupi kuće. Ali, onda su oni, ostivši mogućnost
za dobru zaradu „zacepili“ cenu, pa je došlo do toga da imate kuće na samom
prostoru bukvalno iznad tog nalazišta.
Neke osnove engleskog jezika su u većini slučajeva dovoljne za sporazumevanje. Uostalom, najčešći vid komunikacije i jeste koliko ovo košta, kako vraćate kusur... Na plaži će neko da se zapriča sa vama kad čuje jezik kojim govorite, pa smo razmenili iskustva sa gostima iz Prizrena. Ima i turista iz Bosne i Hercegovine, a i onih iz Srbije. Mahom su svi zadovoljni, a od gospodina iz Prizrena smo saznali i da im cene variraju, zavisno od sezone. Što se sezona više bliži kraju, cene su niže. Inače, oni za kraj sezone smatraju početak septembra, u šta smo mogi da se uverimo. Iz dana u dan je bilo sve manje gužve i sve je lakše bilo naći parking mesto. Takođe, i restorani su polako zatvarani i opadala je ponuda u njima, recimo, više ne radi roštilj, možete da naručite samo picu... Ovo pivo nemamo, nestalo, ne nabavljamo nove količine, jer prekosutra zatvaramo...
ANTRFILE: Putokazi će vam lepo pokazati
gde da idete, ali postoji jedan problem. Nemaju , kao kod nas recimo, tablu
koja kaže da je izlaz za to i to mesto za 1000 metara, nego tu gde je putokaz
tu je i isključenje. To zna da bude vrlo problematično kada ste na auto-putu i
vozite u levoj traci. Da sad ne pojašnjavam kako smo došli do tog saznanja.
ANTRFILE: Ukoliko znate albanski, može
se desiti da, kada vam kažu koliko nešto košta, kažu nulu više. Ako je nešto
100 leka, reći će vam 1000, ali naplatiti 100. Objasnili su nam da je to
zaostala navika iz perioda komunizma. Pošto su tada radili za male plate, onda
su dodavali nulu da bi izgledalo više. Dakle, dnevnica nije bila 10, nego 100
leka kada pričate koliko zarađujete...
ANTRFILE: Poneli smo ručni frižider, ali nam je falilo par onih patrona, zaturilo se to negde. Rešimo da prošetamo i pogledamo da li ima toga po prodavnicama. Prilazimo jednoj, imaju neku izloženu plastičnu robu, možda ima tu... Na pitanje da li govori engleski (postavljeno na engleskom, naravno) prodavac odgovara sa „No“. Komentarišemo između sebe kako sada da mu objasnimo šta želimo, a on doslovce odgovara „Probajte na srpskom, dosta ga razumem..:“