Srpski Pokret Obnove devedesetih godina je bio najjača, najorganizovanija i najveća opoziciona stranka u Srbiji. Na demonstracije je s lakoćom uspevao da izvede više ljudi nego što danas ima glasova na izborima. Ali, to nije tema ovog posta.
Kroz takvu stranku prošlo je mnogo ljudi. Interesantno je jedno. Svi oni su, otišavši iz SPO-a, izgubili samo jedno - medijsku prepoznatljivost i popularnost! Imena koliko hoćete, od onih poslanika iz prvog saziva republičke skupštine pa do danas. Možda su ti ljudi odlaskom zaradili više para, dobili veće funkcije, ali teško da ih se neko setio. Imena kao što su Mihajlo Marković, Milan Miković, Slobodan Rakitić, Aleksandra Joksimović, Vladimir Gajić (dal' mu tako beše ime?)... Ma, ima toga... Najsvežiji primer je Vojislav Mihailović. Potpredsednik stranke i parlamenta, na izborima koji će biti 11.05.2008. nije nigde ni na listi za poslanike. Kandidovanje je u toku, pa možda on i osvane na nekoj listi, ušta, lično, ne verujem.
Jedini koji je napravio "veću medijsku karijeru" je šerif iz Čačak, Velimir Ilić Velja. No, i tu je pripomogao SPO. Isplivavši na krilima petooktobarskih promena, ubrzo je potonuo nazad, jer ga Djindjić nije uzeo u vladu. Onda je u koaliciji sa SPO-om izašao na izbore, a kasnije i ušao u vlast, te postao kapitalni ministar vlade. Veliki novac se okreće oko tog ministarstva za Kapitalne investicije, a i Veljin rečnik je bogat, pravi srpski, domaćinski. Što dobro znaju novinari, a i još neki. Kako nije vest da je pas ujeo čoveka, nego čovek psa, tako i mediji odmah puštaju čim neko izleti iz osrednjosti, pa ma u koju stranu se kretao taj izlet.
Нема коментара:
Постави коментар