Moj prijatelj objavio zbirku pesama

Negde početkom 2001, ako me sećanje ne vara, direktor leskovačke biblioteke postao je Nebojša Krstić. Pošto se znamo nekoliko godina, otišao sam kod direktora na kafu. Već je prošlo par meseci od njegovog izbora, pustio sam rodjake, stranačke aktiviste i ostale da se istutnje i svratio do njega. Bio je u svojoj kancelariji, logično, gde bi drugde. Na poklon sam mu poneo moju samoizdat varijantu zbirku pesama (o kojoj sam već pisao na ovom blogu). Tada sam saznao da i on piše pesme, čak mi je i pročitao par njih. Rekao je da ih ima dovoljno za objavljivanje i da će probati da to uradi.
I uradio je! Prošlo je samo sedam godina od tada... Jurio je izdavača, tražio pomoć... Ali, ovo je Srbija. Tu ćemo ti pomoći samo ako imamo procenat! Mučenik je sam ukuckavao pesme u kompjuter, prijatellji mu radili prelom... Srbijo, šta bi ti da tvoji gradjani ne rade u inat?
I tako, "To kod nas ne može da bude", izdanje Fileksa. Moram da priznam da ja ne volim da čitam pesme. Ne znam zašto, ali, eto, nemam živaca da to čitam. Nenkove sam pročitao. I izabrao par njih. Ostale pesme ćete morati da pročitate sami, jer sam lenj da više prekucavam.

U TEŠKOM TRENU

Ja skrivah tajnu,
Tajna se preda,
Devojku bajnu,
Sladju od meda.

I gajih ružu,
Ruža mi svenu,
Ne skrivah suzu,
Voleh tu ženu.

Što voleh ženu,
Žena me slaga,
Ostavi senu,
Ode bez traga.

***

Ja nosih tugu,
Tuga me sruši,
Mrak sakri dugu,
U mojoj duši.

I tražih vina,
Vino me opi,
Ko pesma fina,
Što dušu topi.

Pa pesme pisah,
Pesmom zvah sreću,
Vazduh što disah,
Znam više neću.

***

Ja sebe dadoh,
Dadoh za laži,
U srcu znadoh,
Tuga me traži.

I srce slagah,
Kad podjoh tamo,
Za srećom tragah,
bol nadjoh samo.

Kad pustih suzu,
Suza ne krenu,
Sudbo! Izustih,
U teškom trenu.

SAN

Preko sna,
Iza brda,
Preko reke,
U daljine.

Preko sna,
Iza gora,
Preko mora,
U dubine.

Preko sna,
Iza dna,
Preko neba,
U visine.

Sve daljine,
I dubine,
Tiho lete,
U visine.

Sve dubine,
I visine,
Mirno plove,
Kroz daljine.

Sve visine,
I daljine,
Ćutke tonu,
U dubine.

DEO MOGA SVETA

Ja ne želim suze
U očima tvojim,
Doneću ti tugu,
Za tebe se bojim.

Ne, neću ti prići,
Želim da te gledam.
Ne mogu te stići,
Moram da se predam.

Ne, neću ti reći,
Bolje je ovako,
Preko snova preći,
Mogu samo tako.

Ne, ne moraš znati,
Meni to ne smeta,
Pesmom ću ti dati,
Deo moga sveta.

Ja ne želim suze,
U očima tvojim,
Doneću ti tugu,
Za tebe se bojim.

UMESTO POGOVORA

Jesam sve i svakom po želji,
u vremenu prošlom,
sadašnjem i budućem,
Jesam i snažniji i slabiji,
mudriji.
Svašta mogu, sve mogu.
Samo ne mogu iskreno priznajem,
Ni juče, ni danas, ni sutra.
Nisam, neću i ne mogu,
da budem
bivši član
SRPSKOG POKRETA OBNOVE