Možda i ona pročita 3, More

- Hoću da me vodiš na more! - rekla je to takvim tonom da nisam znao kako da odgovorim. Ma, vodio bih te na kraj sveta i nazad, pomislio sam, ali nisam to rekao. Uvek sam izbegavao da obećam nešto što ne mogu da ispunim, pa sam i sada to uradio.
- Znaš da s mojom platom mogu samo da odem na more i odmah se vratim. Nema zadržavanja. Možda, nekad... Voleo bih i sam da odem na more, nema potrebe da bude kao zbog tebe...
Možda nekad je stiglo par godina kasnije. Ona nije imala strpljenja da čeka. Vremena su se promenila na bolje, pa tako sada letujem normalno, svake godine. I uvek mislim na nju. Bez obzira na to da li sam sa društvom ili sam otišao sam, uvek mislim šta bi bilo da je ona tu.
Izležavam se u sobi. Još je rano za večernji izlazak. More mi šumi pod prozorom, ja gledam tv. Sasvim slučajno, na programu koncert "Crvene jabuke". Neverovatno u koliko je pesama prepoznajem! Zurim u ekran, pevušim u sebi... I razmisljam o godinama koje prolaze...

* * *

"Prođe avgust srećo moja
vrijeme da se rastane
bilo je izgleda previše lijepo
da nam tako ostane
mislim da bi ono veče
kad si otputovala
da mi nije žao svijeta
isplak'o tri potopa
Evo sjedim, nagovaram mjesec
da u tvoju sobu zaviri
i da te umjesto mene
probudi i zagrli
I neka te čuva
neka ti priča
nek' te on ljubi
kad ne mogu ja"

* * *

"kad suze govore
istina razvaljuje
i svaka riječ me obori s nogu
to što si varala
to bih ti oprostio
al' što si mene
to ne mogu
tugo, tugo nesrećo
nikoga nisam tako volio"

* * *

'bem ti more... I ko ga izmisli.