Za
džez kao pojam svi znaju. Džez je muzika koju je gotovo nemoguće videti u nekom
udarnom terminu na medijima. Pravi ljubitalji i uživaoci u ovoj vrsti muzike su
retki, a još ređi su oni koji ga sviraju. Jedni od tih ređih su okupljeni u novosadskom
sastavu Majamisty TriO. Za svega nekoliko godina postojanja grupa se etablirala
kao jedna od najznačajnijih domaćih džez sastava mlađe i srednje generacije. Tajna
njihovog uspeha i kreativnih dostignuća nalazi se u netipičnom džezerskom sazrevanju
glavne pokretačke snage benda – novosadske autorke i klasične pijanistkinje Maje
Alvanović. Klasično školovana i sa bogatim iskustvom u pedagoškom radu, zaljubljena
u džez muziku, u svojim tridesetim godinama smelo se okrenula kompozitorskom radu
koji na savršen način spaja dva sveta – delikatni klasičarski senzibilitet i savremeni
evropski džez. Sa njom su nastupili i kontrabasista Ervin Malinu i bubnjara Lav
Kovač. Majamisty TriO do sada ima objavljena dva albuma „Mistyland“ ” (2011. SKC,
Novi Sad) i „Love“ (2014. Cosmic Sounds Records), a za 2019. najavljuju i treći
album.
Nedavno
su u Kamernoj sali Leskovačkog kulturnog centra održali koncert, što je bila prilika
da se Maja Alvanović podseti da je trio 2010., kada je nastao, ubrzo nastupio i
na Beogradskom džez festivalu, koji je u to vreme je počeo da daje podršku mladim
i novim autorima.
„Lično,
ja sam imala sreću da se za džez zainteresujem, jer je moj otac bio kontrabasista,
imao svoj orkestar, svirali su evergrin i džez... Puno su putovali po svetu, imali
turneje po tri meseca po Norveškoj, Rusiji na primer... U našoj kući se uvek slušala
takva muzika i to je mene privuklo, a kad dodamo i gene... Kad sam počela da sviram
klavir onda sam otkrila Debisija, koji ima harmonije koje su praktično prednastanak
džeza. Na žalost, kod nas nije postojala džez akademija, pa sam studirala klasičnu
muziku. Volela sam da sviram i to mi je samo i bilo bitno, a i u klasičnoj muzici
ima toliko dobre muzike, kad već stasate i ovladate klavirom, otkrijete mnogo tih
autora, fenomenalnih programa... Tako da meni nije žao što sam završila klasičnu
muziku, mislim da je to i prednost, jer kao pedagog znam koliko je teško prvo svirati
džez, pa preći na klasičnu muziku.“
Džez scena
Srednja
muzička škola u Leskovcu ima džez odsek, što govori da postoji interesovanje mladih
za bavljenje ovim vidom muzike.
„Takva
odelenja postoje i Subotici i u Beogradu i sretala sam te učenike“ kaže pijanistkinja
Maja Alvanović i dodaje da kada vidi da neki 13-godišnji gitarista improvizuje kao
„veliki“, shvati da je to, u stvari, škola.
„Kad
se sve to nauči, kad se odraste, tek onda može da se gradi neki svoj izraz. Džez
škola je potpuno druga škola od klasičarske škole. To su isti instrumenti, iste
note, ali potpuno drugi kosmos. Postoji kod nas i džez scena, koja nije nešto mnogo
medijski podržana, ali definitivno postoji. Puno klinaca se vratilo sa studija iz
inostranstva i oni su neke nove i kreativne snage. Upravo bubnjar koji svira sa
mnom, Lav Kovač, se vratio sa Džez akademije u Groningenu i ima nekih 4-5 autorskih
projekata. Što se koncertnih nastupa tiče, sve se vrti oko džez festivala koji to
drže. To se sada nekako širi, dobija se više prostora za sviranje po gradovima Srbije.
Ja volim kada negde prvi put sviramo, jer imamo i šansu da pomešamo čitav naš repertoar,
ljudi nas slabo poznaju, pa možemo da sviramo ono što više volimo. Opet, puno ima
gradova gde nismo svirali, jako teško je sve to organizovati... Naročito kada ste
sami sebi menadžeri, pa sve to oduzima mnogo energije.“
Preporuka za slušanje
Maja
ima i preporuku za one koji bi da počnu da slušaju ovu muziku, a da to do sada nisu
radili.
„Savetujem
da prvo počnu od vokalnog džeza. Npr. da slušaju velike džez pevačice kao što su
Ela Fidžerald, Bili Holidej, Nensi Vilson, Sara Von, to su neka imena preko kojih
možete na lakši način da zavolite ovu vrstu muzike. Džez ne mora da bude tako komplikovan
kao što zna da bude. Ljudi se često susretnu sa nekom slobodnijom formom i pomisle
da to ne razume. Ali, slušanjem se sve to uči i vremenom se razume.“
Нема коментара:
Постави коментар