Za
rege muzika kažu da je to slobode, mira, jednakosti, ljubavi… Za srpski rege se
kaže da je to Del Arno Band. Grupa je nastala 1986. i svo ovo vreme uporno na ovim
prostorima širi pozitivan duh svojom muzikom inastupima. Za Novu našu reč lider
grupe Jovan Matić govori u ime benda o željama, planovima, razmišljanjima...
Muko moja i naša željo...
Pozdrav
za sve Leskovčanke i Leskovčane, našu staru ranu. Nikad nismo svirali u Leskovcu,
ali, što kažu, nada umire poslednja, nadam se da će biti zdravlja i pameti pa da
se družimo malo i u vašem gradu bilo kakvim povodom.
Trenutno...
Trenutno
smo u studiju, završavamo čak dva nova albuma, jedan radimo sa pevačkom grupom Jenđe
i to je spoj stare srpske pesme i rege muzike koji izvodimo. Biće to jako interesantno
i jedva čekam da bude završeno. Spremamo i novi Del Arno, singlove polako puštamo,
već predstavljamo na koncertima dve nove
pesme, „Stari lek“ i „Meni se okreni“.
Kako se danas uklapaju muzičari
koji su počinjali 80-ih...
Mi
se nismo uklapali ni u jedan novi trend sve donedavno. Onda smo rešili da malo ubrzamo
tempo. Nije lako pronaći danas šta bi bio pravi put, jer jednostavno sve se manje
sviraju samostalni koncerti, jako mali broj bendova se odlučuje da radi „na karte“,
dakle direktno prodaja tipa evo mene, evo plakata, evo proizvoda, izvolite kupite...
To ide jako teško i mislim da su ljudi počeli da razmišljaju u raznim pravcima kako
da doskoče jednoj takvoj situaciji u kojoj je autorska muzika u ovoj zemlji bačena
u neku vrstu ilegale, htela to ona ili ne. Svako se dovija kako zna i ume, nemam
ništa protiv da se redovno objavljuju singlovi umesto albuma, i to je legitimno.
U našem slučaju, album sa Jenđama mora biti album, jer se radi o celini. Živimo
u nadi da još uvek ima ljudi koji žele da slušaju celinu, da imaju toliko poštovanja,
pa makar i to ne voleli, ali da jednostavno poslušaju ono što mi imamo da ponudimo.
Prosto, vremena su se promenila i ne bih mogao da kažem nijednu reč kritike za bilo
koji pokušaj ili proceduru nas ili kolega da nekako dođu do publike. Ali, sve je
to teže uraditi.
U čemu je tajna što se decenijama
govori da je Del Arno Bend najbolji rege bend ovih prostora...
Rege
scena je, srećom, prilično živa, ali nikako da bilo ko stekne medijski prostor.
Mi smo se nekako ugurali u taj prostor dok ga je bilo, a reći ću i vrlo neskromno
da smo se kvalitetom održali tamo. Za mlađe postaje izuzetno teško da se pojave,
da dobiju nekakvu vrstu medijskog prostora... Ima tu bendova, ali toliko je sve
to usitnjeno, toliko je došlo do sužavanja prostora da oni jednostavno ne stižu
do šire publike, jer svi oni imaju neku svoju publiku.
Kako se održava bend koji sam
napuni mini-bus...
To
je uvek bio Sizifov posao, ali jednostavno kad već nema kakvih milijardi iza toga,
onda je bolje da se umetnost i muzika svira onako kako ste je zamislili. To je prvi
postulat. Može tu doći do nekih promena, to nije sporno, ali ako ste zamislili da
imate žive duvače, onda imate žive duvače i do viđenja. Ionako nema Bog zna šta
para u celoj priči. Nas ima 13 na sceni, ali su tu i ljudi koje publika ne vidi,
kao što je tonac, organizator, vozači... Naša postava nema previše promena, manje-više
smo ustaljeni. Problem smo imali sa crnom rupom od desetak godina kad se ništa nije
dešavalo u pogledu izdavanja, te smo dileme nekako razrešili i sada radim punom
parom. U suštini, za javnost se kod nas ništa bitno nije promenilo. Između nas je
bilo razgovora da li je to bilo dovoljno što smo uradili ili da pokušamo još nešto
i na kraju smo odlučili da radimo i dalje. Jednostavno, ipak ovo nama donosi mnogo
radosti.
Radiće se do...
Parafraziraću našu pesmu i reći da „radićemo dok
nas ne sruše...“
Нема коментара:
Постави коментар