ALEKSANDAR DUJIN: JA SAM SREĆAN I ZADOVOLjAN

 NOVA NAŠA REČ, 31.05.2019.

U okviru Noći muzeja u Leskovačkom kulturnom centru nastupio je Aleksandar Dujin Orchestra iz Novog Sada. Na koncertu pod nazivom „Latino moments“ leskovačkoj publici su se predstavili Aleksandar Dujin, piano, Nevena Reljin, vokal, Vanja Manić Matić, vokal, Milena Jančurić, flauta, Ervin Malina, kontrabas i Petar Radmilović, bubnjevi.

Aleksandar Dujin je publici mnogo poznatiji kao višedecenijski saradnik Đorđa Balaševića. Završio je Džez akademiju u Beču i ovde je bila prilika da ga leskovačka publika čuje u potpuno drugačijem muzičkom svetu, od onog na koji smo svi navikli. Bilo je tu dosta latino muzike, džeza, klasičnog španskog, portugalskog i francuskog repertoara, kao i filmske muzike.

„Moje subjektivno mišljenje je da u vreme kada sam počeo da se bavim džez muzikom, pre nekih 40 godina, zaista je bilo teško doći do informacija, nota, neke komunikacije sa ljudima koji su imali slična ili ista interesovanja“ seća se Aleksandar Dujin.

„Sve je to bilo nekako lokalnog karaktera, ljudi su se sakupljali po nekim manjim prostorima, gde su se razmenjivale džez teme i džez standardi. Danas je internet omogućio da praktično svako dete koje ima sklonosti i afiniteta prema džez muzici može da dođe do najkvalitetnijih škola i uputstava kako se to radi. Mislim i da je mnogo veći broj onih koji sviraju od onih koji prate džez muziku, a to je zato što je potrebna neka vrsta edukacije, kao, uostalom, i za klasičnu muziku. S tim što klasična muzika ima mnogo dužu tradiciju, tako je i broj ljudi koji je prati i razume veći nego broj ljudi koji prati, razume i shvata džez. Džez je došao do nekog pijedestala na kome se nalazi klasična muzika, tako da će vremenom i ona pronaći svoje mesto u svetu i biti zastupljena kao ozbiljna, seriozna muzika. S tim u vezi, sve je manje džez klubova, a sve je više džez festivala, jer se i sam džez sve više tretira kao jedna muzičko-scenska muzika koja zaslužuje i traži da se sluša. Ona je ranije više bila deo nekog ambijenta i više bila zabavnog karaktera, te kao takva i zastupljena uglavnom po klubovima, ali danas je to već jedna koncertna, ozbiljna muzika koja traži ozbiljnije slušanje, razumevanje i praćenje.“

Basista „Aleksandar Dujin Orchestra“ Ervin Malina je pre nekoliko meseci nastupao u Leskovcu sa sastavom „Majamisty Trio“. Razlog tome leži u praktičnosti. Aleksandar Dujin je rukovodilac sektora muzičke produkcije RTV Vojvodine, gde radi i Malina, tako da je lako dogovarati probe.

„Mi imamo vrlo dobre muzičare u Novom Sadu, neki su završavali džez akademije u inostranstvu, ali svi su oni veoma zauzeti, pa je teško uskalditi sve te obaveze. S obzirom da „Majamisty Trio“ ne nastupa tako često kao mi, onda je lako dogovoriti se da svi budemo sinhronizovani i zadovoljni.“

Aleksandar Dujin godinama opstaje u dve potpuno različite priče, jer ga svi prepoznaju i znaju kao klavijaturistu koji sarađuje sa 40 godina sa Đorđem Balaševićem, pa tek onda po nekoj drugoj muzici.
„Priča sa Balaševićem je neraskidivi deo mene, to je priča koju jako volim. Zapanjujuće mnogo je vremena prošlo i retki su ljudi koji 40 godina sarađuju i opstaju. Ja sam istovremeno pravio i taj neki svoj svet, neku svoju muziku instrumentalnog tipa, ali u poslednje vreme da radim i sa vokalnim solistima, na neki načim pomalo komercijalizovao priču kako bih je približio i širem krugu slušalaca, i kako bi oni mogli da čuju kakva sve muzika može da bude. Naravno, to ne može da se upoređuje sa Balaševićem, ali to i nije najbitnija stvar. Bitno je da to postoji, funkcioniše, da sam zadovoljan i srećan čovek, što u okruženju imam dobre i mlade ljude s kojima mogu lepo da sarađujem i uživam.“