Predstavljamo MS udruženje Jablaničkog okruga

NOVA NAŠA REČ, oktobar mesec 

Multipla skleroza (MS) je autoimuna bolest koja se manifestuje time da imuni sistem napada mijelin, zaštitni omotač nerava i služi kao izolacija za električne impulse koji prolaze kroz nerve. MS u periodima napada prepoznaje mijenlin kao strano telo i u tim trenucima kreće da ga uništava. Onda se povuče, pa mijelin zarasta, što stvara karakterističnu MS sliku u naizmeničnim pogoršanjima i poboljšanjima. Bolest se manifestuje bilo kakvim nervnim problemom, može da zakači apsolutno sve u telu, npr. paraliza ruku, gubitak osećaja negde, osećaj hladnoće, trnjenja, dupli vid, slabljenje kapaka, problemi sa varenjem, govorom... Karakteristika napada je da to ništa ne boli, dolazi neprimetno i odjednom se ima osećaj da nešto u telu ne radi kako treba. Takvo stanje traje par nedelja. Ustvari, napad traje par dana, posle čega ostaju posledice – neki nerv koji je ostao bez svoje izolacije i koji se više ne ponaša normalno. Posle nekog vremena ta izolacija se obnovi, ali proces obnove nije savršen. Zato vremenom taj nerv postane polufunkcionalan ili potpuno nefunkcionalan.

MS Udruženje Jablaničkog okruga ovih dana obeležava petu godišnjici postojanja. Predrag Jovanović, predsednik Udruženja za Novu Našu reč tim povodom kaže:

„Pre našeg je postojalo slično udruženje koje je bilo neaktivno, te zbog toga s njima nismo mogli da ostvarimo saradnju. Zato je nekoliko nas odlučilo da registruje novo udruženje. Interesantno je da se tada pojavio novi Zakon o udruženjima građana i mi smo prvi u Srbiji registrovani po tom zakonu. Sledeći problem su bile prostorije, jer smo se u početku okupljali u privatnom stanu. Lokalna samouprava je dala prostorije, a za adaptaciju istih su pomogli tadašnje resorno ministarstvo i „Zdravlje-Aktavis“.“

NNR: Šta su ciljevi i aktivnosti udruženja?

PJ: Prvenstveno edukacija građana. Multipla skleroza je podmukla bolest, često ljudi ne znaju da je imaju, jer su simptomi bezazleni i dok se uspostavi dijagnoza izgubi se dragoceno vreme. Sledeći problem je što naši građani i kad saznaju da imaju MS kriju da su bolesni, verovatno iz nekih svojih kulturoloških, psiholoških, ekonomskih i ko zna kojih još razloga. Ekonomski razlog mi je najmanje razumljiv, jer mnogi oboleli imaju radnu sposobnost i rade, ali su u strahu od eventualnog mobinga ili otkaza, iako poslodavac ima određene beneficije kad upošljava lice sa invaliditetom. Pokušavamo da dopremo do što više građana kroz tribine i radionice koje organizujemo, kroz gostovanja na medijima... Jednostavno, pokušavamo da na svaki način približimo ovu problematiku ljudima.
Udruženje obilazi teže obolele po potrebi sa psihologom i sociologom. U prostorijama udruženja organizujemo medicinske radionice koje vode neurolog, psiholog i fizijatar. Svake srede se članovi udruženja okupljaju zbog druženja i tada se bavimo kreativnim radom, gde nastaju predmeti u dekupaž tehnici, crtanje na staklu, ikebane, magneti... Sve to može da se vidi i kupi u prostorijama udruženja. Udruženje je od ove godine omogućilo članovima da pod povoljnijim uslovima koriste usluge atomske banje Gornja Trepča, koja u Srbiji vrši najstručniju rehabilitaciju obolelih od MS-a. 
Pre par godina smo od švedskog Crvenog krsta dobili humanitarnu pomoć u vidu ortopedskih pomagala (invalidska kolica, hodalice, toaletne stolice, štapovi, štake...). To smo podelili našim članovima, ali i članovima drugih MS udružanja u Srbiji i srodim organizacijama u našem gradu (distrofičari, paraplegičari, cerebralna i dečija paraliza).
Pokušavamo kod nadležnih institucija da izdejstvujemo otklanjanje fizičkih prepreka na ulicama. To konkretno znači da prilazi za osobe sa invaliditetom ne budu samo u centru grada, nego u čitavom gradu. Osobe sa invaliditetom imaju iste potrebe i u centru i na periferiji grada. Voleo bih da se naprave rampe za prilaz u javnim institucijama, kao što su Glavna pošta, Muzej sa gradskom galerijom, SRC „Dubočica“...

NNR:  Kako se finansirate?

PJ: Kao neprofitna organizacija, udruženje redovno učestvuje na konkursima za dodelu sredstava po projektima koje raspisuje lokalna samouprava, a takođe određena sredstva dobijamo i preko projekata krovnog udruženja MS društva Srbije. Po zakonu deo od prekršajnih kazni išao je na račun organizacija OSI. Međutim, nakon poplava ta sredstva su usmerena u poplavljena područja, pa smo taj deo prihoda izgubili. Kako para nikad dosta za ove naše aktivnosti, svak pomoć je dobrodošla, te ovom prilikom i pozivam dobronamerne ljude i firma da, koliko mogu, uplate na naš žiro-račun 165-21030-05, MS Udruženje Jablaničkog okruga. Shvatam da je finansijska kriza velika, ali bogatstvo društva se ogleda i u zadovoljenju socijalnih potreba svojih građana.

NNR: Problemi u funkcionisanju?

PJ: Iako je skoro renovirano, posle obilnih kiša, poplavi se prostorija udruženja. Prinuđeni smo da izmestimo električne aparate. Pitanje je do kada će to moći tako da traje, jer taj deo prostorije postaje neupotrebljiv zbog vlage. Problem je i nedostatak vozila, kojim bi olakšali sebi rad. Od lokalne samouprave smo dobili obeleženo parking mesto ispred Udruženja, međutim redovno se dešava da to mesto neko zauzme.

NNR: Saradnja sa sličnim udruženjima?

PJ: Pre izvesnog vremena smo pokušali da napravimo Savet udruženja osoba sa invaliditetom. Ideja je bila da taj Savet još više olakša naš rad i funkcionisanje. Na žalost, zbog opstrukcije pojedinih udruženja to nije zaživelo. Sarađajumo sa svim MS udruženjima u Srbiji, a pobratimi smo sa udruženjem iz Bačke Topole i udruženjem telesnih invalida iz Skoplja. Razmenjujemo iskustva, održavamo zajedničke radionice, sportska takmičenja, druženje...