NAJBOLjI OSNOVAC 2014 – MIONA TOMIĆ

NOVA NAŠA REČ FEBRUAR 2015.

Miona Tomić, učenica osmog razreda Osnovne škole „Svetozar Marković“ je 2014. učestvovala na pet različitih takmičenja, gde je ostvarila plasmane na republičko takmičenje i drugu nagradu na državnom takmičenju iz hemije, što je bilo dovoljno da bude najbolja u gradu i dobije Svetosavsku povelju, čime je ponovila uspeh iz 2013. kada je takođe dobila ovo prestižno priznanje. Za Novu Našu reč, pored Mione, govore i direktor škole Jovica Marjanović i razredni starešina Valentina Trenčić.

Miona već godinama učestvuje na raznim školskim takmičenjima iz raznih predmeta. Sva takmičenja su joj na neki način interesantna, ali najzanimljiva joj je matematika, jer se njome najduže bavi i od trećeg razreda se takmiči iz tog predmeta. Više voli predmete gde je potrebno da radi zadatke, gde se traži i razmišljanje, a ne samo bubanje. U početku je bilo treme, vremenom je to postala samo pozitivna trema koja je „drži“ dok ne vidi zadatke. Vanredno je završila i Muzičku školu, odsek za klavir. Kao nadarenu i svestranu učenicu, pozvala je i Istraživačka stanica Petnica, gde je u okviru Letnje naučne škole imala odbranu dva zapažena rada iz biohemije i fizičke hemije.

Kad se pogleda lista nagrada, sjajne ocene, pomisli se da ovaj vunderkind ne diže glavu s knjige. Naravno da nije tako. Ima se vremena i za druženje sa prijateljima, sa žurke, rođendane, sport... Miona voli, kako sama kaže, umetničke sportove, tačnije biciklizam, vožnju rolera ili klizanje u zimskom periodu. U slobodno vreme čita nešto što je njen izbor, a ne obavezna lektira. Izbor su joj filozofska dela i detektivske priče, ali one koje su zamršenije, gde teže dolazi do raspleta. Na primedbu potpisnika ovog teksta da škola može za nagradu da joj kupi Agatu Kristi, odgovara da je već čitala i to na engleskom jeziku, jer je završila i neke kurseve engleskog jezika.

Odeljenja i generacija

U odeljenju imaju, pored nje, takmičare na republičkom takmičenju iz informatike i istorije. Još dva učenika su bila na takmičenju iz matematike. I ostala odeljenja imaju takmičare iz biologije, informatike, istorije, srpskog jezika, književnosti... Iz osam predmeta 14 učenika se plasiralo na republičko takmičenje. Jedna sjajna generacija, što još više ističe Mionin uspeh u toj priči!

Svi đaci prepisuju, poznata je stvar. U njenom slučaju, drugari mogu samo da prepisuju od nje. Mioni to ne smeta „sve dok ne počne da ugožava moj rad i koncentrisanje na zadatke. Ako mogu da pomognem pomoći ću, ali cilj je ipak da neko nešto nauči, a prepisivanjem ostaviće rupu u znanju.“ Razredna, kao i svaki pedagog, zna da to rade. Dodaje da i to predstavlja breme za Mionu, jer su sve oči uprte u nju i svi očekuju da ona sve zna, a ona se trudi da ih ne razočara.

Miona smatra da je njena škola najbolja u gradu, kao i ljudi koji tu rade i prate njeno školovanje. Priznaje da je razredna radila sa njom nesebično i sa puno ljubavi. „Obično se pominje samo onaj ko postigne rezultat, a ne i onaj ko je sve to pratio i ko je jako bitan za to, kao roditelji, direktor, nastavnici... Svetosavska povelja je kruna prošlogodišnjeg uspeha i to je priznanje sredine u kojoj živim. Ali, iza svega stoji rad i to je najvažnije. Talenat je 1%. Ako je razredna mogla toliko nade i rada da uloži u mene, mogu i ja da uložim deo i da se odreknem nekih stvari, koje se na kraju i ispostave kao nebitne.“

Razredna i direktor

Razredni starešina Valentina Trenčić ističe njenu svestranost. „Nije Miona osoba koja samo uči, uči i uči. Njoj svi predmeti „idu“ i ona sa lakoćom završava neke školske zahteve, te joj to oslobađa prostor da može da radi nešto dodatno. Meni, kao i školi, jako je drago i zadovoljstvo nam je što imamo takvog učenika. Uspeva da se iskaže u raznim aktivnostima. Predusretljiva je prema drugima, druželjubiva, ima neki svoj društveni život. Sve radi detaljno i kvalitetno, čak i u onim vannastavnim delatnostima, kao što su neke školske žurke koje školski parlament organizuje. Uporna, vredna, radna, odgovorna, precizna... Retkost je da u današnje vreme neko ko sve radi sa ljubavlju i kad se pojavi takvo dete na nama je da mu pružimo svu podršku.“

Direktor Jovica Marjanović kaže i da je Miona nosioc svih aktivnosti u delu priredbi koje škola sprema za Dan škole i ostalo... „Jedna je od glavnih koja vodi celu tu priču. Zaista je svestrana. Pomalo je privilegovana, jer običaj je da jedan đak može da ide na takmičenja iz dva predmeta, ali u njenom slučaju činimo izuzetak... Sa zadovoljstvom pratimo sve njene ambicije i školovanje. Lično, kod nje mi se dopada i to što je svoja, što drži do sebe, ima svoju ličnost! Kad smatra da je u pravu trudi se da to i dokaže!“

I na kraju razgovora...

Miona planira da školovanje nastavi u Gimnaziji, matematički smer, naravno.

„Nadam se da ću i u srednjoj školi naići na takvu ljubav i požrtvovanje nastavnog kadra koji imamo u školi. Da ćemo imati to zaštitničko osećanje koje nas prati i nesebičnost onih koji ulažu i nadu i vreme u nas.“

„Žao mi je samo što i moja sestra bliznakinja, koja ima slične rezultate i uspehe, nije dobila povelju. Znam da i ona ulaže dosta truda i rada. Razlika je očigledno u nijansama koje drugi primećuju.“