NOVA NAŠA REČ. 27.03.2015.
Pomračenje sunca, taj fenomen
koji nas povremeno zadesi, me uvek podseti na dve stvari. Kad smo bili deca u školi
su nas učili kako da to najlakše pratimo. Možemo u sunce da gledamo kroz rendgenski
snimak, kroz zaštitno staklo koje koriste zavarivači ili da jednostavno sami napravimo
tu zaštitu. Običan komad stakla i sveća su dovoljni. Upaljenom svećom nagaravimo
staklo i to je to. Tako smo i radili, gledali i uživali... I maštali o totalnom
pomračenju sunca, slušajući priče roditelja kako je izgledalo šezdesetih kad ih
je to zadeslio.
Mnogo godina kasnije, 1999. dogodilo
se i nama to pomračenje. Na sam pomen 1999. prvo nam padne na pamet bombardovanje
i pomračeni umovi koji su to uradili, ali te godine smo doživeli i 90% skrivanje
sunca u sred letnjeg belog dana. Ko bi to zaboravio? Danima su mediji trubili o
opasnosti, o spuštanju roletni jer je opasno ako se gleda u sunce... Ma sigurno
se sećate toga. Epilog – svi se razbežali, firme radile skraćeno, gradski prevoz
prešao na vanredno stanje. U preduzeću gde sam tada radio čak i portira sa službenim
pištoljem poslali kući! Opasno je u firmi, kod kuće će da se sakrije?! Zašto je
opasno gledati u sunce tokom pomračenja? Pa tada je, po logici, manje opasno, jer
je i manja povšina sunca koja zrači! Nikad nisam ukapirao ko je to smislio i zašto.
Ili smo bili samo deo nekog kolektivnog testiranja na temu „Šta mediji mogu da urade“.
Neko je sedeo u nekoj prostoriji i gledao rialiti šou gde smo mi bili učesnici.
I tako, umesto da buljimo u nebo
i gledamo redak fenomen mi se posakrivali po kućama... A mi retki koji smo se drznuli
da izađemo i pogledamo pamtimo i da je odjednom zahladnelo. Čini mi se da i pre
par dana nije bilo nešto mnogo više zainteresovanih za direktno praćenje pomračenja.
Samo što je ovaj put razlog totalno drugačiji. Nije nas, bre, više briga nizašta,
a kamoli za tamo neke prirodne fenomene. A i šta će komšije da kažu ako buljimo
u sunce kroz neko staklo?
Osim u lično proverenom slučaju, gde je jedna
šestogodišnja Teodora uz pomoć babinog rendgenskog snimka i mamina pojašnjenja pratila
pomračenje. Njen komentar je bio: „Sunce je sada kao mesec! Nema mu ga jedan deo!“
Нема коментара:
Постави коментар