U
Srbiji su retke knjige koje se bave rok muzikom i dešavanjima vezanim za to, još
su ređe knjige koje su posvećene biografijama muzičara i njihovih grupa, a gotovo
da ne postoji izdanje koje bi se podvelo kao autibiografija. Ovih dana je svetlost
dana ugledala knjiga „Izgužvane misli“ koju je napisao pevač šabačkog pank benda
„Goblini“ Branko Golubović Golub u kojoj je opisao sve stvari vezane za 25-godišnju
istoriju benda, ali i društvene prilike u kojima je grupa delovala.
„U
knjizi sam zaista „go““ istakao je na promociji u beogradskom Domu omladine Golubović
i dodao da ništa nije hteo da sakrije.
„Ima
ti mnogo stvari na koje ni ja ni ostali u bendu nismo ponosni, bilo je tu i droge
i nekontrolisanog seksa... Mislim da smo imali i tu ludu sreću da se izvučemo iz
svega toga i priznajem da je to više plod te lude sreće nego pameti. Nadam se da će ljudi iz svega ovoga shvatiti da
ovo uopšte nije propaganda i preporuka ljudima da se drogiraju, već naprotiv! Nikome
ne preporučujem da uđe u to, jer je pitanje koliko može zdrave glave iz toga da
izađe.“
Knjiga
ima dosta priča za koje Golubović tvrdi da su „malo preko linije“.
„Pokušao
sam da u knjizi pomenem sve ljude s kojima smo se sretali i koji su na bilo koji
način doprineli našoj karijeri. Izuzetno mi je bila važna i podrška ostalih članova
benda u svakom smislu, pa i da me podsete na neke stvari. Na kraju, bilo je i komentara
tipa „zašto piše da sam pio vinjak, kad ja ne pijem vinjak“, a ja se izuzetno dobro
sećam kakav je bio kad ga je malo više popio, zatim „ja to nikad nisam uradio“,
a svi znamo da jeste... Zato je ova knjiga i spremana četiri godine, trebalo je
vremena da sve to „ispeglamo“... Sve u svemu, bez obzira na sve, posebno mi je drago
da je na ovoj promociji 90% onih koji su pomenuti u knjizi, što dovoljno govori
koliko se cenimo i poštujemo međusobno.“
Na
promociji pored autora Golubovića su govorili i rok-delatnici Dragan Kremer i Dragan
Ambrozić, zatim Vlada Kokotović, basista benda, kao i Petar Janjatović, novinar,
koji u ime izdavača kaže da na celu ovu knjigu gleda znatno šire.
„Ne
bih je vezao samo za rok-scenu, nego mislim da je jako bitna za nove generacije
pošto mi jezivo brzo zaboravljamo, a ovi mlađi to i ne znaju. To kako smo mi živeli
90-ih godina je strašno, a Golub je to izuzetno slikovito i argumentovano opisao.
Po meni je to najveći značaj knjige i zato smo i želeli da je objavimo. Ovo je hronika
tih naših jezivih 90-ih, koje nam se, uzgred, izgleda, opet ponavljaju. Golub je
ovde postrojio čitavu jednu galeriju pozitivnih likova i to je nešto što se meni
posebno dopalo u ovoj knjizi. Bez obzira koliko je gorka, koliko je pisana o „godinama
praznog stomaka“, ima neki fini odnos i puno ljubavi prema junacima svoje knjige
i to ne samo prema prijateljima i kolegama. Da ne govorim o momentima kada smo zajedno
prvi put išli u Sloveniju, jer se zaboravilo koliko je bilo mržnje, propagande prema
toj spoljašnosti... Inače, „Izgužvane misli“ su bile nuđene jednom drugom izdavaču,
koji je rekao da je mnogo 400-tinak strana, da bi to trebalo da se skrati. Onda
smo se pojavili mi, nismo ništa skraćivali, nego smo i dodavali, jer sam se ja nekih
sitnica prisećao i tako smo došli do konačnih 464...“
Kao
moderator promociju je vodio Srđan Dinčić. On je u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“,
u okviru takmičenja pod nazivom „Muzički kaladont“, gde učesnici moraju da pevaju
neku pesmu u kojoj se pominje neka određena reč, nekoliko puta pevao pesme „Goblina“.
„Kad
sam otpevao „U magnovenju“ Ivanović je prokomentarisao u stilu „Da li ta pesma zaista
postoji ili si je sad smislio“... Ja se i inače trudim da budem malo drugačiji,
jer je to mejnstrim medij gde ne može da se često čuje takva muzika, pa makar je
i ja otpevao svojim nakaradnim stilom pevanja. Volim tu muziku i ako mogu pokušavam
da je uguram gde god mogu.“
ANTRFILE:
U biografiji „Goblina“ mesto zauzimaju i koncerti na jugu Srbije, odnosno Leskovcu
i Vranju, s obzirom da su jedan od retkih bendova koji su 90-ih nastupili u ovim
gradovima. Branko Golubović kaže da su kao bend pokušavali da primene specifičan
metod „udaraj tamo gde rokenrol ne postoji“.
„Mi
smo tu turneju zvali „Turneja južne pruge“. Niš nije bio problem, tu se sviralo,
ali Leskovac i Vranje, tu u to vreme definitivno nije bilo koncerata. Zahvaljujući
entuzijazmu braće Spirić u Leskovcu i Nebojše Cvetkovića Vajata u Vranju, koji su
nam napravili zaista veliki posao po pitanju medija i pripreme za svirku, mi smo
odradili te koncerte koje zaista nikada neću zaboraviti. U knjizi su dva dobra poglavlja
vezana za tu turneju južne pruge i za te neke predivne trenutke vezane za dešavanja
tih kasnih 90-ih, naročito u Leskovcu.“
Нема коментара:
Постави коментар