NOVA NAŠA REČ, 5.7.2019.
Leskovački
Narodni muzej nedavno je priredio izložbu papirnatog novca koji je bio u upotrebi
u Srbiji u periodu od 1887. do 1996. godine. Kustos Nebojša Dimitrijević priredio
je ovu izložbu, a na ideju je došao 2017. kade je objedinjena numizmatička zbirka
muzeja. Do tada je to bilo podeljeno po arheološkim i istorijskim zbirkama. Kao
rukovodilac te zbirke, Dimitrijević je, pregledavajući, shvatio da je najveći problem
kod papirnog novca, jer je metalni novac otporniji i lakše se čuva.
„Tragajući
za informacijama o istoriji tih novčanica, o ekonomskim prilikama kada su bile u
opticaju, naišao sam na predavanje Mileta Prodanovića, profesora sa Fakulteta umetnosti.
On je pojasnio da je novac mnogo više od ekonomije i da prikazuje društvo, verovanja,
običaje, estetiku jednog vremena... Svaka novčanica je, u stvari, knjiga simbola,
kao neko piktografsko pismo... Tačno se vidi svaka promena, u imenu države, promene
u ekonomiji, političkom opredeljenju države...“
NNR: Na izložbi su se našle papirne
novčanice nastale u periodu od 1887. do 1996. godine?
ND:
Izložena su bila i dva novčića od jedne pare iz 1868. godine, što je prvi novac
kovan u Srbiji posle srednjeg veka. Prvi papirni novac kod nas je štampan 1876.
godine u toku srpsko-turskog rata. Štampan je u Beogradu, što je takođe interesantno,
jer se naš novac kasnije štampao u Francuskoj i Češkoj. Ta štampa u Beogradu je
bila neki vid probe, a taj novac nikad nije pušten u opticaj, veoma je redak i mi
ga, na žalost, ne posedujemo. Po nekim izvorima taj novac je sačuvan samo zato što
su Austrijanci, kad se ušli u Beograd 1915. godine, opljačkali Narodnu banku i uzeli
zalihe tog prvog novca. Prvi papirni novac je kod pušten u opticaj 2. jula
1884. godine. Da bi izdali novac bilo je potrebno da stvorimo Narodnu banku, a to
smo uradili 1882. godine. Prvi papirni novac je imao vrednost 100 dinara u zlatu.
Pošto mi nismo imali neko iskustvo u tim bankarskim poslovima, tražili smo nekog
sa iskustvom i odlučili se za Belgijsku banku. Došao je Šarl Bošman koji je ustrojio
srpsku Narodnu banku i sa sobom iz Belgije doneo je i klišee za štampanje novčanice
od 100 belgijskih franaka, tako da je naša prva novčanica koja je ušla u opticaj
urađena po belgijskom modelu, a tamo je i štampana. Naši ljudi su u početku bili
veoma nepoverljivi prema novčanici, jednostavno im nije bilo jasno kako neki papir
može da vredi kao zlato!? Tako su oni, čim bi dobili tu novčanicu, odmah je menjali
za zlato. Problemi su nastajali i u funkcioinisanju, jer ste za tu novčanicu mogli
da kupite čitavog vola, pa i više, što je onemogućavalo transkacije... Bošman i
naši bankari su to brzo shvatili i već 1885. se pojavljuju novčanice od 10 i 50
dinara u srebru. Na novčanicama iz Kraljevine Srbije, bez obzira o kojoj se dinastiji
radi, tematika i motivi na novčanicama su vezani za obnovu državnosti. Srbija je
prikazana kao mlada žena koja na glavi nosi lovorov venac, znak pobede, snage, mladosti,
ogrnuta je kraljevskim plaštom, u jednoj ruci drži štit u drugoj mač... Preovlađuju
i motivi iz poljoprivrede i zanatstva, čime se prikazuje privredni karakter države.
Zatim, nacionalni arhitektonski simboli kao što je manastir Studenica, čime se povezuje
Srbija sa starom srpskom državom. Novčanica iz 1893. godine ima likove sedam Nemanjića,
zatim razni srednjevekovni ukrasi, čime se želi pokazati kontinuitet stare srpske
i nove srpske državnosti...
NNR: Dolaskom Prvog svetskog
rata pojavljuju se nove novčanice...
ND:
Leskovac je tada bio okupiran i kod nas su u upotrebi austijske i bugarske novčanice
i to u velikim količinama. One su u upotrebi ostale i nakon rata, jer stvaranjem
države Srba, Hrvata i Slovenaca, desilo se da je veći deo države pre rata bio deo
Austro-Ugarske. Oni su austro-ugarske krune koristili stotinama godina, tako da
se veliki broj tog novca održao u opticaju. Bilo ga je teško iskoreniti, naročito
što država nije imala dovoljno srpskog novca da zameni sve te krune. To jednostavno
izgleda ovako – imali ste novac za državu koja je imala 2,5 miliona stanovnika,
sada imate državu u kojoj je 12 miliona stanovnika. Trebalo je stvoriti Narodnu
banku Kralljevine Srba, Hrvata i Slovenaca... Država je prihvatila strani novac
na taj način tako što je novac koji se našao u njoj ostao tu i bio pečatiran ili
su mu lepljene taksene marke kako bi se sprečilo da se unose bugarski levovi ili
austrijske krune. To je tzv. nostrifikovani novac. Kako je većina te države i dalje
sve računala kroz krune, na prvim novčanicama je bila odštampana i vrednost u dinarima,
ali crvenom bojom i u krunama. Znači, pola dinara ili dve krune. Pet dinara i
20 kruna... Prve novčanice na kojima je jasno pisalo Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
pojavljuju se tek 1921. godine. Upravo imajući u vidu naziv države, išlo se ka strategiji
svojevrsnog bratsva i jedinstva tadašnja tri naroda. Na novčanicama se nalazi srpski
krst, hrvatska šahovnica i grb Ilirskog pokreta kao grb slovenačkog naroda. Sami
napisi na novčanicama su trojezični. Na istoj novčanici se nalazi manastir Gračanica,
crkva Marijinog uznesenja na Bledskom jezeru što predstavlja Sloveniju i spomenik
banu Jelačiću iz Zagreba. Videla se ta politička težnja za očuvanjem jedinstva tri
naroda. Međutim, nastajanjem nacionalističkih stranaka dolazi do polarizacije glasača
prema nacionalnoj pripadnosti, što je često dovodilo do blokade u političkom životu,
pa i do oružanih incidenata u parlamentu. Kada je Kralj Aleksandar shvatio da je
država duboko podeljena, raspustio je stranke, parlament i 1929. godine je zaveo
diktaturu. Promenio je naziv države u Jugoslaviju i počelo se sa principom jugoslovenstva.
Osnivaju se razna društva koja promovišu jugoslovenstvo, a te narode je okupila
dinastija Karađorđevića. Na novčanicama nestaju oznake tri naroda, ide samo jedan
jezik na ćiriličnom i latiničnom pismu, nema više apstraktnih likova, ide samo dinastija
Karađorđević – kralj Aleksandar, kraljica Marija, njihov sin kralj Petar II... Dakle, dinastički likovi kao vezivno tkivo zamenjuju
simboliku tri naroda. Ono što je interesantno za te novčanice je da su štampane
u Francuskoj. Zavod za izradu novčanica u Topčideru je otvoren 1929. godine i tamo
je štampana prva novčanica koja je imala vrednost 10 dinara. Otvaranjem zavoda zadatak
da osmisle izgled novčanice su dobili naši slikari Paja Jovanović i Vasa Pomorišec.
Oni su uradili neke od novčanica koje su uvrštene među najlepše na svetu. To je
1000 dinara sa likom kraljice Marije Karađorđević iz 1931. godine i 1000 dinara
iz 1935. godine. Tu novčanicu je radio Vasa Pomorišec, proglašena je za jednu od
10 najlepših na svetu, ali ona nikad nije ušla u opticaj. Naime, po jednoj priči
opljačkan je voz koji je prevozio tovar novca iz Narodne banke u ispostavu u Sarajevu.
Zato je odlučeno da se ta novčanica ne pusti u opticaj i tako niko ne stekne neko
bogatstvo pljačkom.
NNR: Drugi svetski rat je doneo
nove novčanice...
ND:
Jedan deo Srbije je u ratu ostao pod nemačkom upravom, gde je osnovana vlada na
čelu sa Milanom Nedićem. Kralj je napustio zemlju i da bi se izbrisalo sve što ima
veze sa dinastijom Karađorđević, osnovana je Srpska narodna banka. Dinar je dobio
prefiks srpski i likovi dinastije se zamenjuju grbom vlade Milana Nedića. Počinje
štampanje tzv. Nedićevog novca i taj novac ima dvostruku simboliku. Kao čovek koji
je zavisio od Nemaca, on je propagirao nacističku i fašističku ideologiju i na novčanicama,
a u toj ideju najčistiji deo stanovništva su seljaci. To su ljudi koji se nisu otuđili
od zemlje, koji čuva rasnu čistotu i tradiciju. Tako na novčanicama sada dominiraju
likovi domaćina sa sela i seljanki. Nedić je pokušavao da propagira kult domaćina,
da čovek treba da bude uz svoju porodicu i kuću, a ne da se odmeće u pokrete otpora,
bez obzira da li su to četnički ili komunistički... Pored likova seljaka, na novčanicama
su se našli i likovi iz istorije i zanimljivo je da se sveti Sava jedini put na
nekoj novčanici našao na 100 dinara iz 1943. godine. Tu su bili i Njegoš, Vuk Karadžić,
likovi iz istorije, ali sigurno Nemci ne bi dozvolili da se na novčanicama nađe
npr. Karađorđe...
NNR: Oslobođenje dočekujemo i
opet imamo nove novčanice...
ND:
Političke i vojne prilike su išle u korist Narodnooslobodilačkog pokreta i
29.11.1943. godine u Jajcu je doneta odluka kako će izgledati nova država nakon
rata. Već 1944. godine narodne vlasti počinju da štampaju nove novčanice. Pošto
je Beograd još uvek bio okupiran, te novčanice su štampane u Moskvi. One su jednostavnog
izgleda i na svakoj je isti lik partizana Milivoja Rodića, a nacrt za novčanicu
je radio Đorđe Andrejević Kun, dok je njegov otac Veljko Andrejević Kun radio nacrte
za novčanice u okupiranoj Srbiji. Tematika je ratna, partizan sa puškom koja je
prebačena preko ramena. Nakon oslobođenja počinje štampanje novčanica u Topčideru.
Pošto je krenula obnova i izgradnja zemlje, a obnovu vrši proleterijat, ratnu tematiku
na novčanicama zamenjuju ribari, drvoseče, jer još uvek nemamo industriju. Država
se bukvalno rukama izgrađuje i zato preovlađuju mišićavi radnici. Nakon prvog perioda
obnove države, na novim novčanicama su već motivi koji su vezani za privredni razvoj.
Tu je sada kombajn, kao simbol privrednog razvitka i industrijalizacije... Tu je
livac iz Zenice, Arif Heralić, za koga mnogi misle da je Alija Sirotanović. On je
slikan za jedan članak u „Borbi“ o tome kako se Jugoslavija razvija i pošto je mnogo
lepo ispao na slici, ta slika je uzeta za novčanicu. On na toj slici nosi velike
naočare i izgleda kao glava soma, pa je novčanica u narodu prozvana „som“.
NNR: Sa krizom u 80-im godina
ponovo je došlo do promena izgleda novčanica?
ND:
1985. godine na novčanici od 5000 dinara se prvi i jedini put pojavio lik Josipa
Broza Tita. Interesantno je da se on pojavio za života na novčanici u Gvineji. Nekako
tada kreće i ekonomska propast naše države. On je na neki način stvorio dužnički
socijalizam, pozajmljivao i od istoka i od zapada... Dok je on bio živ dugovi se
nisu vraćali, kada je umro došli su na naplatu... Kreću nestašice razne robe i to
je vreme Milke Planinc (premijerka SFR Jugoslavije 1982.-1986. prim. I.S.), kada
se uzimaju novi krediti da bi se vraćali stari. Sa novčanice od 5000 dinara odmah
se skače na 20.000 i tu je lik Alije Sirotanovića, čoveka koji je sa svojom smenom
oborio svetski rekord u kopanju uglja na lopatu, mislim da je njih 7-8 iskopalo
158 tona za jednu smenu. Te novčanice na neki način najavljuju propast države. U
pokušaju da se ta država nekako ispromoviše i očuva 1989. godine izlaze novčanice
sa revolucionarnom tematikom – Tjentište, Kozara, spomenik streljanim đacima u Kragujevcu.
Pokušava se da se ljudima ponovo prikaže zbog čega smo zajedno. Ti spomenici simbolizuju
bratstvo i jedinstvo, ono kroz šta smo prošli... Tu se javlja i Ante Marković, koji
uspeva da izvrši kratkotrajnu monetarnu stabilizaciju, ali je to proces koji je
krenuo, raspad države više nije mogao da se zaustavi, a mnogi kažu da je bio uslovljen
upravo ekonomskim problemima. Poslednja serija novčanica kojom je pokušano da se
oživi jugoslovenstvo je iz 1990., 1991... Tu je bilo veoma problematično staviti
bilo koji poznati lik jer bi se neko uvredio, tako da imamo nepoznate likove. Tu
su devojke sa maramama, devojčice, dečaci, sucokreti... Dakle, neutralni motivi
koji ne mogu biti povezani ni sa čim.
NNR: Na kraju dolazi i čuvena
hiperinflacija 1992. i 1993. godine.
ND:
Tada su se novčanice doštampavale i preštampavale samo sa različitim bojama. Jednostavan
dizajn, neutralni likovi. Samo se dodaju brojevi i nule. Sve to 500 milijardi. Te
novčanice iz 1993. možemo da podelimo u dve kategorije, one sa tim neutralnim likovima
iz prve serije, kada je izdata 21 novčanica. U proseku je mesečno izdavano 1,7 novčanica.
Novčanica od 500 miliona koja je izdata početkom decembra 1993. prestala je da važi
krajem decembra, trajala je samo 30 dana. Novčanica od 500 milijardi je izdata
23. decembra i u tom trenutku je vredela sedam maraka, a već sutradan samo dve marke.
Interesantno je i da je tada vrednost novčanice počinjala sa peticom (počela je
sa 5000, završilo sa 500 milijardi, samo su nule dodavane), jer je inflacija toliko
brzo „jela“ njihovu vrednost da nije bilo vremena da se između pojavi neka druga
vrednost. Inflacija je bila galopirajuća i tek krajem januara reformama Dragoslava
Avramovića ona je zaustavljena. Dinar je vezan za marku. Ta valutna jedinica je
nazvana „novi dinar“ koji je vezan za nemački marku. Međutim, u Ustavu ondašnje
Savezne Republike Jugoslavije piše da je valutna jedinica dinar, a kako Ustav nije
promenjen, mi smo prekršili Ustav izdavanjem nove novčanice. Na tim novčanicama
je u početku stajao grb Narodne banke Jugoslavije, tek nakon dve godine je stavljen
grb Jugoslavije. Upoređujući te novčanice, sa onim između dva svetska rata, pre
Prvog svetskog rata, vidi se velika razlika. Na njima nema državotvorne ideje. To
jesu likovi koji pokazuju da mi imamo značajne ličnosti iz sveta kulture, privrede,
imamo pravnika Slobodana Jovanovića... Nema državne simbolike, ne daju ideju državnost
kao nekada... Nekako su, po meni te novčanice suviše tehnički urađene.“
ANTRFILE:
U Srbiji je bilo u upotrebi oko 140 novčanica. Najveći broj je bio u opticaju između
1992. i 1994. Najduže se, 36 godina, zadržala novčanica koja se i prva našla u opticaju,
1884., a iz opticaja je sklonjena tek nakon Prvog svetskog rata. Leskovački muzej
u svojoj zbirci poseduje 390 novčanica.
Нема коментара:
Постави коментар