DS i SPS

Ovih dana smo svedoci silnog preganjanja koalicije okupljene oko SPS-a da udju u vladu. Na njima je samo da odaberu stranu. Onu koja je naizgled logična, jer je politika saradnje sa SRS posčednjih desetak godina evidentna, nekako ne žure da odaberu. Po gradovima diljem Srbije, pa i u Beogradu, takve koalicije se uveliko ostvaruju, ali na republičkom nivou kao da nešto čekaju. Šta?

S druge strane i DS nudi ruku pomirenja. Oni koji su glasali za "Evropsku listu" uglavnom se zgražavaju nad činjenicom da DS hoće u koaliciju sa SPS-om. Kao, kako mogu? A što ne bi mogli? Da li će im biti prvi put? Sumnjam. Sledi podsetnik:
1992. u saveznoj vladi DS je imala par ministara.
1993. Djindjić je zamalo bio premijer, čak je i kampanju vodio u tom smeru. Milošević je procenio da je jeftinije da u vladu uvuče Novu demokratiju, ali je tamo, ipak, bilo mesta i za dva člana Demokratske stranke. Istini za volju, kasnije su ih isključili iz DS.
1997. u januaru, u sred čuvenih i legendarnih protesta koalicije ZAJEDNO! zbog izborne kradje, Zoran Djindjić je krišom, da ne zna jedan od koalicionih paretnera, otišao na dogovor kod Miloševića.
2000.- posle 5. oktobra. Djindjić kao premijer i Čeda Jovanović kao potpredsednik vlade nisu imali nikakvih problema sa većinom u parlamentu, jer su uz sebe imali i otcepljeno krilo SPS-a koje je predvodio Bane Ivković.
Dakle, DS i SPS zajedno? Ništa novo, očijukanje je odavno postojalo, sad ostaje samo da se ozvaniči. Na SPS-u je da odabere.