Možda i ona pročita 52, Pohovani karfiol

Seo sam da večeram. Sam. Preko puta mene prazna stolica. Njena. Nikad se kockice mozaika nisu sklopile tako da večeramo zajedno na njen rodjendan. Ma, šta pričam bezveze. Na prste jedne ruke mogu da izbrojim sve zajedničke večere, kamoli posebna rodjendanska. I moje večite planove da, za njen rodjendan, zauzme tu stolicu preko puta mene. Ništa spektakularno, dve čaše vina i pohovani karfiol. To me uvek podseti kako sam otkrio da je to ukusno jelo. Ručao sam u studenskoj menzi, učinilo mi se da je u ponudi neko pohovano meso. Uzmem, pojedem, ukusno... Nisam nikako mogao da pogodim o čemu se radi, pa sam isto uzeo i sledećeg dana. I onog posle, ali mi bilo glupo da pitam šta ja to jedem. Četvrtog dana sam imao sreće. Kolega u redu ispred mene upita kuvaricu šta je to, ona odgovori:
"Pohovani karfiol."
"Pohovani karfiol?" ne verujući upita kolega.

"Da. Ne svidja vam se?"
"Ma, ne... Ukusno je, a nisam imao pojma šta je. Mogu li da dobijem dva parčeta?"

"Dajte i meni, ako kolega ne uzme sve!" dobacio sam.

Kolega se okrene i, uz smešak, mi reče:
"Nisam ni znao da ovo može ovako ukusno da bude."
"Kome pričaš, da mi je keva to kući iznela na sto, gadjao bih je time..."

Ta ista keva je bila zgranuta kad sam, par dana kasnije, upitao što nikad ne spremi pohovani karfiol. 

"Od kada ti to jedeš?"
"Uh, otkad. Odavno, ima dve nedelje..."

I tako... Maštao sam da ona naleti na taj specijalitet koji bih joj baš ja spremio. Nije joj se dalo. Isuviše brzo je odlutala u neki drugi film, a meni ostavila propali plan. Nikad nisam hteo da to sprovedem u delo sa nekom drugom. Imao bih utisak da sam je prevario. Malo tupav način razmišljanja, jer kako možeš da prevariš nekoga ko nije s tobom. Kako možeš da izgubiš ono što nemaš? Ali, eto, u mojoj glavi je pohovani karfiol bio samo za njen rodjendan...

I tako, svake godine na taj dan ja sedim, kao najgori alkos sam pijuckam vino, večeram karfiol i gledam u praznu stolicu.

Srećan ti rodjendan.

Trla baba lan...

Oće bude parada, neće bude parada, oće prošetaju, neće prošetaju, oće da ih biju, neće da ih biju... Svake godine ista priča. Po medijima rasprava za i protiv kao da je to goruće pitanje ove zemlje. Kad je tako, daj da i ja pametujem.

Šta će da se desi ako bude ili ako ne bude ponosnog paradiranja Beogradom? Zagovornici ideje LGBT populacije govore o tome da imaju pravo na okupljanje. Nesporno je to. Ako im država ne obezbedi to njihovo pravo onda je popustila pod uticajem nasilnika. Dobro, i šta onda? Da li mislite da će država zbog toga da umanji svoj rejting u očima gradjana? Šta, gradjani su ubedjeni da im je država savršena, pa će da se razočaraju u nju? Ili, obrnuto - omogući im paradiranje i gradjani shvate da je država u kojoj žive fantastično organizovana, ljudska prava nemaju cenu... Šta je cilj, da nam otvorite oči tako što ćete nam pokazati da je država nesposobna? U, je, topla voda otkrivena odavno!

I dodjemo u ćorsokak. Iskustvo od pre par godina dovoljno govori o svemu. Može država kad hoće, ali po koju cenu? Polupani izlozi, glave, vozila... Plus skrckane pare na dnevnice policajaca, da ne zaračunavam jos... Zašto? Da bi par stotina njih vikalo "Nisam fašista, nemoj biti to i ti!" (Ovo interpretiram po sećanju, video sam na nekoj televiziji...) I da li se na bolje promenilo mišljenje običnog čoveka o LGBT populaciji? 'ај se lažemo da jeste... Na ovaj način to neće da se promeni sigurno. Jbg, slažem se ja da provokacijom može mnogo da se učini, ali kad mi gurate prst u oko onda na to oko ne vidim ništa.
Uzgred, prošle godine u Splitu ista priča - parada ponosa u pokušaju. Ono što je meni bilo zanimljivo je da u prvim redovima vidim dva lika koji izginuše po našim medijima objašnjavajući nam da... ma znate već šta objašnjavaju. Šta je njihov posao? Organizacija parada po regionu? Nema pedera po Splitu, pa moramo da pošaljemo naše u ispomoć?

I, bez obzira na svu larmu po medijima, jedna anketa jasno pokazuje koliko smo zainteresovani za sve to - 50% stanovništva uopšte ne interesuje šta se dešava po tom pitanju (podatak iznesen u emisiji "Utisak nedelje"). Dakle, LGBT gospodo i gospodje, ako je narod u toj meri nezainteresovan za vaše probleme, da li stvarno mislite da ćete  nešto promeniti šetnjom po Beogradu? Na koju, ponavljam, imate pravo...
P.S. Dodatak pišem par sati posle teksta... Sad, posle zabrane, čekam vest da je Evropa zabrinuta za stanje u Srbiji. Predlog za Evropu - pomozite da u istom danu bude organizovana parada u svim gradovima država nastale iz bivše Jugoslavije. Dakle, Beograd, Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Podgorica, Skoplje. Plus mezimče nekih zemalja u EU - Priština. Pa da vidimo gde je Beograd, a gde su ostali. Kao i dvostruki aršini nekih zemalja EU.