- Opet si se snuždio? Da pogodim? Ona?
- Otkud ti to da sam se snuždio?
- Znamo se sto godina... Osećam te tvoje snuždene vibracije.
- Koji si ti moron. A da probaš da se prijaviš Rusima ili Amerima kao ekstrasens, ili kako se već nazivaju ti likovi koji osećaju neopipljive stvari?
- Razmišljao sam ja u tom pravcu, ali ne volim da me bodu iglama. Drugo je kad se ja bodem...
- Da, drugo... I jednog dana će ti biti poslednje, ali to je tvoj izbor, sam si mi to milion puta rekao.
- Moj izbor. Kao što je ona tvoj izbor i vidi šta radi od tebe...
Nisam mu dao da govori dalje. Uleteo sam u pola rečenice, jer ovakvi razgovori su mi se smučili. Jeste da mi je to prijatelj od malih nogu, ali on i ja smo odavno postali dva sveta.
- Hoćeš brat da ti kaže gde grešiš? I da hoćeš i da nećeš, reći ću ti... Znaš zašto ću da ti kažem? Sam si mi rekao da neću još dugo, pa da ne odem grešan što ti nisam otvorio oči...
- Otvori ih sebi, konju - nasmejao sam se.
- Ma, otvorene su moje oči, ne brini. Svi mi imamo izbor. Imaš ga i ti, ali si odabrao pogrešan pristup. Ti želiš da se ona pored tebe oseća kao princeza. To je lepo, ali pored princeze treba da bude princ, a ti to nisi za nju. Brat ti preporučuje da budeš džukela prema njoj! Pa, vidi mene... Ko sam ja? Konzument lakih droga u slobodno vreme, a ni one druge mi nisu strane. Ne radim, izdržava me mama... Moje društvo sve sami marginalci, sem tebe! Kad izadjem s njima odvalimo se od alkohola u parku ili ispred zgrade, izduvamo ako ima... Perspektiva nula! Ja sam sve ono što ona moja ne voli opet, pa se ne otkačinje od mene. Izadjemo zajedno, naidju ovi moji marginalci i ja je ostavim da sedi sama na klupi, a na susednoj mi ločemo. Ona čeka da bi me odvela kući, da ne bauljam po blatu! Što? Pitaj nju! Ja znam zašto! Misli, glupača, da će da me izvede na pravi put... Krava glupa! Svestan sam ja da sam promašen, ali me zabole za to... Ona me voli... Ljubav, koji glup izraz... Neću da se menjam, ne pada mi na pamet. Što bih to radio? Da radim od sedam do tri kao ti i da mi kasni plata tri meseca, da me zajebava šef koji ima manje škole od mene i koji je glup ko...
Poslušaj brata, dok još mogu da govorim! Zajebi da joj se javljaš, kad je sretneš predji na drugu stranu ulice... Neka se zamisli, neka shvati da i ti možes da odeš na drugu stranu! Videćeš kako će da juri za tobom, nećeš moći da je otreseš...
Ćutao sam. On je to protumačio kao moju zainteresovanost i sipao je svoju filozofiju... Ja sam prebirao po sećanjima... Stvarno, gomila mojih prijatelja je imala neke veze i vezice sa devojkama prema kojima, blago rečeno, nisu bili fer, a ove su kao ovce uporno trčale za njima. Da probam i ja jednom u životu da budem takav? Ništa ne mogu da izgubim...
Da, ništa nisam izgubio, ali nisam ni dobio. Ta moja princeza kao da je jedva dočekala da je ne zovem. Ne zove ni ona mene, a kad se slučajno sretnemo na ulici mimoidjemo se uz "Zdravo, kako si, 'aj' pa se čujemo..."
Moj savetnik po tom pitanju mi je nedostupan... Mama nije imala dovoljno para, on i njegovi marginalci pokušali da se snadju... Nisu uspeli, pa sad imaju besplatan stan, hranu i lečenje... Mada, i nemam neku želju da ga posetim i čujem savet. Znam da će da mi kaže:
- Budalo, ako ti je kad slušaš mene! Pa ko normalan sluša narkomana...
- Otkud ti to da sam se snuždio?
- Znamo se sto godina... Osećam te tvoje snuždene vibracije.
- Koji si ti moron. A da probaš da se prijaviš Rusima ili Amerima kao ekstrasens, ili kako se već nazivaju ti likovi koji osećaju neopipljive stvari?
- Razmišljao sam ja u tom pravcu, ali ne volim da me bodu iglama. Drugo je kad se ja bodem...
- Da, drugo... I jednog dana će ti biti poslednje, ali to je tvoj izbor, sam si mi to milion puta rekao.
- Moj izbor. Kao što je ona tvoj izbor i vidi šta radi od tebe...
Nisam mu dao da govori dalje. Uleteo sam u pola rečenice, jer ovakvi razgovori su mi se smučili. Jeste da mi je to prijatelj od malih nogu, ali on i ja smo odavno postali dva sveta.
- Hoćeš brat da ti kaže gde grešiš? I da hoćeš i da nećeš, reći ću ti... Znaš zašto ću da ti kažem? Sam si mi rekao da neću još dugo, pa da ne odem grešan što ti nisam otvorio oči...
- Otvori ih sebi, konju - nasmejao sam se.
- Ma, otvorene su moje oči, ne brini. Svi mi imamo izbor. Imaš ga i ti, ali si odabrao pogrešan pristup. Ti želiš da se ona pored tebe oseća kao princeza. To je lepo, ali pored princeze treba da bude princ, a ti to nisi za nju. Brat ti preporučuje da budeš džukela prema njoj! Pa, vidi mene... Ko sam ja? Konzument lakih droga u slobodno vreme, a ni one druge mi nisu strane. Ne radim, izdržava me mama... Moje društvo sve sami marginalci, sem tebe! Kad izadjem s njima odvalimo se od alkohola u parku ili ispred zgrade, izduvamo ako ima... Perspektiva nula! Ja sam sve ono što ona moja ne voli opet, pa se ne otkačinje od mene. Izadjemo zajedno, naidju ovi moji marginalci i ja je ostavim da sedi sama na klupi, a na susednoj mi ločemo. Ona čeka da bi me odvela kući, da ne bauljam po blatu! Što? Pitaj nju! Ja znam zašto! Misli, glupača, da će da me izvede na pravi put... Krava glupa! Svestan sam ja da sam promašen, ali me zabole za to... Ona me voli... Ljubav, koji glup izraz... Neću da se menjam, ne pada mi na pamet. Što bih to radio? Da radim od sedam do tri kao ti i da mi kasni plata tri meseca, da me zajebava šef koji ima manje škole od mene i koji je glup ko...
Poslušaj brata, dok još mogu da govorim! Zajebi da joj se javljaš, kad je sretneš predji na drugu stranu ulice... Neka se zamisli, neka shvati da i ti možes da odeš na drugu stranu! Videćeš kako će da juri za tobom, nećeš moći da je otreseš...
Ćutao sam. On je to protumačio kao moju zainteresovanost i sipao je svoju filozofiju... Ja sam prebirao po sećanjima... Stvarno, gomila mojih prijatelja je imala neke veze i vezice sa devojkama prema kojima, blago rečeno, nisu bili fer, a ove su kao ovce uporno trčale za njima. Da probam i ja jednom u životu da budem takav? Ništa ne mogu da izgubim...
Da, ništa nisam izgubio, ali nisam ni dobio. Ta moja princeza kao da je jedva dočekala da je ne zovem. Ne zove ni ona mene, a kad se slučajno sretnemo na ulici mimoidjemo se uz "Zdravo, kako si, 'aj' pa se čujemo..."
Moj savetnik po tom pitanju mi je nedostupan... Mama nije imala dovoljno para, on i njegovi marginalci pokušali da se snadju... Nisu uspeli, pa sad imaju besplatan stan, hranu i lečenje... Mada, i nemam neku želju da ga posetim i čujem savet. Znam da će da mi kaže:
- Budalo, ako ti je kad slušaš mene! Pa ko normalan sluša narkomana...
