Obožavam Olimpijske igre, taj svetski sajam sporta! "Nacrtam" se ispred televizora i pratim dešavanja onoliko koliko mi obaveze na poslu dozvoljavaju. Neke sportove izbegavam, kao, npr. odbojku na pesku! Koja je to glupost! Navodno, ima ogromnog interesovanja publike, a u stvari, svi gledaju preplanule polugole takmičarke ili takmičare, ko šta već preferira. Kad već pratimo odbojku, što nema i fudbala na pesku?
Ove igre ću pamtiti po tri stvari. Prva je pravi spektakl na otvaranju, prilikom paljenja plamena i onaj krug oko vrha stadiona nekoliko desetina metara nad zemljom, koji je optrčao Li Ning, gimnastičar koji je pre 20 godina na vratilu uspeo da se okrene oko one prečke četiri puta zaredom i to držeći se samo jednom rukom!
Druga je fenomen zvani Usein Bolt, Jamajčanin koji je uspeo da osvoji tri zlatne medalje, na 100, 200 i u štafeti 4x100 metara, pri tom srušivši svetske rekorde u svim tim disciplinama. Tako nešto nije pošlo za rukom nikome pre njega u 112 godina dugoj istoriji modernih Olimpijskih igara. Čovek je toliko bio ubedljiv, da je izgledalo da oni pored njega u stazi stoje! To me je podsetilo na slične podvige i trijumfe Merion Džons, za koju se kasnije ispostavilo da je bila dopingovana.
Treća stvar je Majkl Felps, čovek koji je uz osam zlata u plivanju ostvario i sedam svetskih rekorda! Jedini koji nije srušio, bio je u trci koju je dobio za stotinku! Za toliko je bio brži od našeg Milorada Čavića. Čavić je vodi svo vreme i na kraju se ispostavilo da to nije bilo dovoljno. Polemika traje i trajaće - da li je prvi Čavić ili Felps? Na tv-snimku se ne vidi, pogotovu snimak iz bazena, jer, ruku na srce, stotinka je stotinka! Ono zbog čega mi je žao što Čavić nije dobio tu trku je što mi danas znamo da je Felps srušio rekord Marka Špica, koji je na OI u Minhenu 1972. imao sedam zlata. Niko od nas ne zna koliko su to bile ubedljive pobede, da li je Špic bežao protivnicima za stotinku ili za sekundu... Tako će i Čavić, bojim se, da utone u istoriju.
No, njega to ni najmanje ne dotiče. Došao je da osvoji medalju i uspeo je. "Ulovio" sam mu i dve izjave. Na pitanje šta će da radi večeras, odgovorio je "Isto kao i sinoć, opet ću da spavam sa medaljom!" A na pitanje o planovima za budućnost, kao iz "topa" je odgovorio "Idem da oborim svetski rekord!" Kako je to samouvereno izjavio, verujem da će uspeti! Uz tebe sam, majstore, kao i cela zemlja!
Kao zemlja smo osvojili tri medalje. Srebro Čavića i dve bronze, Novak Djoković u tenisu i vaterpolisti. Po meni, malo! Zašto? Oni koji su bili "vidjeni" sa medaljama nisu uspeli da je osvoje. Neki zbog povreda (Ana Ivanović), neki su izgubili u četvrt-finalu (Jelena Janković i odbojkaši, pa i odbojkašice, ili veslači - svi su oni već osvajali medalje na svetskim i evropskim prvenstvima). Kad oni ne uspeju, onda neće ni oni koji su otišli da, ako mogu, obore državne rekorde.
To je to! Vidimo se opet u Londonu 2012.
Ove igre ću pamtiti po tri stvari. Prva je pravi spektakl na otvaranju, prilikom paljenja plamena i onaj krug oko vrha stadiona nekoliko desetina metara nad zemljom, koji je optrčao Li Ning, gimnastičar koji je pre 20 godina na vratilu uspeo da se okrene oko one prečke četiri puta zaredom i to držeći se samo jednom rukom!
Druga je fenomen zvani Usein Bolt, Jamajčanin koji je uspeo da osvoji tri zlatne medalje, na 100, 200 i u štafeti 4x100 metara, pri tom srušivši svetske rekorde u svim tim disciplinama. Tako nešto nije pošlo za rukom nikome pre njega u 112 godina dugoj istoriji modernih Olimpijskih igara. Čovek je toliko bio ubedljiv, da je izgledalo da oni pored njega u stazi stoje! To me je podsetilo na slične podvige i trijumfe Merion Džons, za koju se kasnije ispostavilo da je bila dopingovana.
Treća stvar je Majkl Felps, čovek koji je uz osam zlata u plivanju ostvario i sedam svetskih rekorda! Jedini koji nije srušio, bio je u trci koju je dobio za stotinku! Za toliko je bio brži od našeg Milorada Čavića. Čavić je vodi svo vreme i na kraju se ispostavilo da to nije bilo dovoljno. Polemika traje i trajaće - da li je prvi Čavić ili Felps? Na tv-snimku se ne vidi, pogotovu snimak iz bazena, jer, ruku na srce, stotinka je stotinka! Ono zbog čega mi je žao što Čavić nije dobio tu trku je što mi danas znamo da je Felps srušio rekord Marka Špica, koji je na OI u Minhenu 1972. imao sedam zlata. Niko od nas ne zna koliko su to bile ubedljive pobede, da li je Špic bežao protivnicima za stotinku ili za sekundu... Tako će i Čavić, bojim se, da utone u istoriju.
No, njega to ni najmanje ne dotiče. Došao je da osvoji medalju i uspeo je. "Ulovio" sam mu i dve izjave. Na pitanje šta će da radi večeras, odgovorio je "Isto kao i sinoć, opet ću da spavam sa medaljom!" A na pitanje o planovima za budućnost, kao iz "topa" je odgovorio "Idem da oborim svetski rekord!" Kako je to samouvereno izjavio, verujem da će uspeti! Uz tebe sam, majstore, kao i cela zemlja!
Kao zemlja smo osvojili tri medalje. Srebro Čavića i dve bronze, Novak Djoković u tenisu i vaterpolisti. Po meni, malo! Zašto? Oni koji su bili "vidjeni" sa medaljama nisu uspeli da je osvoje. Neki zbog povreda (Ana Ivanović), neki su izgubili u četvrt-finalu (Jelena Janković i odbojkaši, pa i odbojkašice, ili veslači - svi su oni već osvajali medalje na svetskim i evropskim prvenstvima). Kad oni ne uspeju, onda neće ni oni koji su otišli da, ako mogu, obore državne rekorde.
To je to! Vidimo se opet u Londonu 2012.
Нема коментара:
Постави коментар