Milion puta sam gledao scene u filmovima gde se dvoje samo pogledaju i odmah shvate da to je to. Čak i gledaoci to shvate. Možda su režiser, glumci, snimatelj ili ko već dobro odradili posao, nemam pojma, ali sam počeo da verujem u to. Sad, možda ja zbog svog navijačkog gledanja ili želje da se nešto tako desi, doživljavam tu scenu. To je samo na filmu. Kad god sam pokušao da nju pogledam "to je to" pogledom ništa se nije desilo. Ona je nastavljala da melje o komšiji što pravi buku, problemima na poslu, običnim svakodnevnim stvarima...
Nikako da se pogledamou oči. Prodorno. Tiho. Sa nadom. Uz pritajenu želju što čeka da grune na svetlo dana. Da postanemo junaci sopstvenog filma. I budemo sigurni da "to je to".
Sve sam sigurniji da nema toga. Osim u filmovima.
Nikako da se pogledamou oči. Prodorno. Tiho. Sa nadom. Uz pritajenu želju što čeka da grune na svetlo dana. Da postanemo junaci sopstvenog filma. I budemo sigurni da "to je to".
Sve sam sigurniji da nema toga. Osim u filmovima.
4 коментара:
ha ha brojach kaze da sam 2222 posetilac a... zaebano
Tacno te razumem.. lepo si to srocio..cekajuci Godoa..
ti spavas, kapci su ti teski, sve tezi i tezi...
Fantasticno!
Постави коментар