Bilo je obično nedeljno popodne. Mislim na ona popodneva kada smo zajedno. Sedeli smo i buljili u tv. Gledali smo neki film po ko zna koji put. Pomalo pijuckali kafu... Čekali da prodje vreme i da izadjemo negde iz kuće. Kažem, obično popodne. Onda me je ona upitala:
- Jesam li ti poželjna?
Pogledao sam je zbunjeno? Uostalom, kako odgovoriti na to pitanje?
- Oho, ljubavi, otkad to ti postavljaš glupa pitanja u ovoj našoj vezi?
- Ne, stvarno... Da li ti se svidjam u fizičkom smislu?
- Ne razumem... Otkud takvo pitanje... Svidjaš mi se, da mi se ne svidjaš ne bismo bili zajedno, prosta i logična stvar!
- Imam utisak da nešto nije kao kod drugih...
- Kojih drugih?
- Pa, znaš... Malo mi je neprijatno... Ustvari, pa i nije važno...
- Eto ti sad. Započneš, pa nije važno. Kad nije važno što si započinjala? Hajde kaži, neću ti ništa...
- Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali ti se nešto ne otimaš da me odvučeš u krevet... Nemoj da se smeješ, meni to nije smešno!
- Čekaj, čekaj... Znači, kad te vuku u krevet to je smešno? Što, ti se ritaš i vrištiš "Neću, neću"... Da znaš da je to smešno...
- Znala sam...
- I ja sam znao da znaš. Onda ću da ti prospem malo životne filozofije. Nije štos u tome pored koje želiš da legneš, nego pored koje želiš da se probudiš. Lako je leći, treba da pogledaš to lice ujutru i da ne pobegneš pre nego se probudi. I da poželiš da opet zaspiš pored te face... Misli o tome par dana, pa da vidimo ko će koga da odvuče u krevet... I da znaš, možemo i da vežbamo to budjenje. Da vidimo ujutru šta mislimo o onom drugom. Malo je problematično da prespavaš kod mene. Ipak smo mi patrijahalna sredina, teško bi se to objasnilo tvojim roditeljima gde si provela noć. Ali, zato možemo da dremnemo popodne! Sve je isto, samo je manje sna! I spustićemo roletne da bude mrak. Reci mi, šta planiraš u nedelju od 14.00-17.00h?
- Jesam li ti poželjna?
Pogledao sam je zbunjeno? Uostalom, kako odgovoriti na to pitanje?
- Oho, ljubavi, otkad to ti postavljaš glupa pitanja u ovoj našoj vezi?
- Ne, stvarno... Da li ti se svidjam u fizičkom smislu?
- Ne razumem... Otkud takvo pitanje... Svidjaš mi se, da mi se ne svidjaš ne bismo bili zajedno, prosta i logična stvar!
- Imam utisak da nešto nije kao kod drugih...
- Kojih drugih?
- Pa, znaš... Malo mi je neprijatno... Ustvari, pa i nije važno...
- Eto ti sad. Započneš, pa nije važno. Kad nije važno što si započinjala? Hajde kaži, neću ti ništa...
- Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali ti se nešto ne otimaš da me odvučeš u krevet... Nemoj da se smeješ, meni to nije smešno!
- Čekaj, čekaj... Znači, kad te vuku u krevet to je smešno? Što, ti se ritaš i vrištiš "Neću, neću"... Da znaš da je to smešno...
- Znala sam...
- I ja sam znao da znaš. Onda ću da ti prospem malo životne filozofije. Nije štos u tome pored koje želiš da legneš, nego pored koje želiš da se probudiš. Lako je leći, treba da pogledaš to lice ujutru i da ne pobegneš pre nego se probudi. I da poželiš da opet zaspiš pored te face... Misli o tome par dana, pa da vidimo ko će koga da odvuče u krevet... I da znaš, možemo i da vežbamo to budjenje. Da vidimo ujutru šta mislimo o onom drugom. Malo je problematično da prespavaš kod mene. Ipak smo mi patrijahalna sredina, teško bi se to objasnilo tvojim roditeljima gde si provela noć. Ali, zato možemo da dremnemo popodne! Sve je isto, samo je manje sna! I spustićemo roletne da bude mrak. Reci mi, šta planiraš u nedelju od 14.00-17.00h?
2 коментара:
vidi ti njega...pa gleda nedeljno popodne kod Lee Kiš
:)))
Na profilu ti stoji zanimanje "Sef komore za voce i povrce". U koju se skolu ide da bi to postao?
Постави коментар