Možda i ona pročita 46, Menjam se?

- Hvala ti. Divno sam se provela. Javiću ti se, pa da se opet vidimo za vikend. Može?
- Može, naravno i svakako. Unapred se radujem...
Rekao sam to sa blagim smeškom. Iz iskustva sam znao da od tog poziva nema ništa. Već je mnogo puta to rekla. Olako obeća poziv, ja sve otkažem čekajući i presedim kući. Ponekad dobijem sms sa izvinjenjem zbog obaveza, većinom ne...
- Samo se i nadam kako neće biti nekih obaveza da se ispreče... - nisam izdržao. Morao sam malo da budem sarkastičan.
- Znaš, ti si sjajan, samo ima nešto u tebi... Ne umem da opišem... Treba to da promeniš...
- Znam. Neopisiv sam ja...
Na trenutak sam mislima odlutao. Šta je ovo, skrivena kamera? Pa samo pre par dana ranije sam slušao sličnu priču o meni. O tome kako sam sjajan, kako imam dara za pisanje i kako je šteta da to ne završi kao neka knjiga. Samo mi fali materijal... Predložio sam mom sagovorniku da opet obidje moj blog, jer nakupilo se tamo dosta pisanija... Očigledno je da odavno nije bio tamo. Ispostavilo se da je, ipak, bio. Zgodno je to za blog, ali nije za objavljivanje, treba doraditi. Nije znao da mi pojasni šta treba i kako treba to doraditi...
I sad ovo. Ima nešto u meni, ali treba to... Doraditi? Šta mu ja to dodjem? Windows, pa da me Microsoft doradjuje? Sve je to lepo, samo kako da se menjam kad ne znam šta promeniti? I ko može da garantuje da će biti promena na bolje?
Ma, nek ide sve u... Ionako je kasno. Idem da spavam. A ti se javi. Ako nemaš obaveza...