Jovan Matić, Del Arno band: Zadovoljan, bez obzira na sve

Odmah da vam kažem (napišem), Jovan Matić, pevač Del Arno benda, grupe koja 27 godina promoviše rege muziku, je jedan od najzahvalnijih sagovornika na ovoj našoj muzičkoj sceni. Čovek s kojim možete danima da pričate o svemu i svačemu, a da vam ne dosadi. I čovek koji širi pozitivnu energiju oko sebe, što nije ništa čudno. Kad neko peva tolike godine u rege bendu, drugačiji ne može da bude, osim smiren, opušten i srdačan. Uostalom, sama rege muzika ne nosi nikakvu agresiju u sebi, tako da je sve jasno. Zato sam i iskoristio priliku da se sretnemo u Nišu, gde je Del Arno bend imao koncert, pa da popričamo malo i za „Novu Našu reč“.

NNR: Na paklenih tridesetak stepeni setio sam se njihovog albuma „Regeneracija“, koji je izašao krajem 95. praktično je to bila 96. Sa tog albuma je urađeno 6 spotova, skinuto sedam singlova... Da je tako nešto bilo u Britaniji, Americi, danas bi nas dvojica pričali u vili sa 53 sobe, 18 kupatila i, s obzirom da je 35 stepeni Celzijusa, hladili se u bazenu... Taj bazen bi nam sad dobro došao...

Zvučaće kao floskula, ali zaista nije tako... Nije sve u parama. Ovo moje u Britaniji ne treba nikom. Ali, treba ovde, makar za ovih par stotina ljudi u svakom gradu koji će da se zakače i kažu: „Dobro je, ima neko ko misli kao i ja, ko misli na mene...“ To je bilo neophodno uraditi ovde i tu više nema razgovora. Sve ostalo su prazne priče. Uostalom, niko nigde odavde nije stigao. Pokušavali su mnogi da odu, ali su se na kraju vraćali. Mi smo vrlo brzo odustali od bilo kakve ideje da idemo. Radimo za ljude koji razumeju naš jezik. Svaki dan, svaki koncert potvđuje da smo bili u pravu. Mi smo se obratili velikom prostoru, gde živi preko 20 miliona ljudi i nastupi kao što je ovaj skorašnji u Skoplju ili oni u Ljubljani to potvrđuju. Sam život je u suštini isti, ista je žabokrečina u ovim državicama nastalim na raspadu one velike. Mi smo zadovoljni svojom karijerom.

 

 NNR: Obično bendovi sviraju jer nešto promovišu...

DAB je svirao na poziv ljudi iz Niša, koji su nas zamolili da ne ne pravimo neke preterano velike pauze između nastupa. Mi nemamo ništa novo da promovišemo, ali je lepo i volimo da se uredno družimo sa ljudima. U krajnjoj liniji to je drugi grad u Srbiji i ne možemo ga ostaviti po strani. Biće učestalije kad se konačno završi album koji već duže vreme radimo. Nadam se da će biti gotov u narednih godinu dana. Mada, setio sam se da neki povod ipak postoji. Pre dvadeset godina smo prvi put svirali u Nišu, juna 93. Ovog leta ćemo biti aktivni uglavnom na mestima na kojima nismo bili nikad ili skoro nikad. Tako smo, posle 12 godina, bili u Skoplju pre desetak dana, bićemo u Vladičinom Hanu, najverovatnije u Prokuplju, mada to još nije potvrđeno... Biće tako sve dok ne uključimo i nove pesme u program koji izvodimo.Vidi se da kružimo oko Leskovca, ali nikako da se dogodi i taj grad.

 

 

 NNR: Za svoj umetnički rad DAB je dobio čak i neke nagrade...

 

Dobili smo i nagradu za „Novi optimizam“ jer to je došlo od ljudi koji se kao i mi bore sa vetrenjačama i od njih možemo da primimo nagradu. Bila je i „Upornost i optimizam“ što mi prevodimo kao „da, tačno, jer mi smo bili veoma uporni i optimistični kad u ovoj i ovakvoj zemlji radimo to što radimo.“ Premda, ništa se nije promenilo, tako da je i danas ta borba kao što je bila i na početku. S druge strane, mi smo zadovoljni. Npr. u pretprodaji karte za niški koncert su lepo išle, što znači da će da bude dovoljno naših prijatelja prisutno. 

   

NNR: Kad napravi pauzu, zastane i osvrne se unazad, te baci pogled na 27-godišnju karijeru Jovan Matić pomisli na...   

Mi smo došli do nekih godina kada je naša karijera iza nas, što je dobro. Iza nas je sve u smislu videli smo, brate svašta, svirali male prostore, ogromne prostore, doživeli svakojaku vrstu priznanja i možemo da radimo iz onoga što se zove čisto zadovoljstvo. Imamo neke nove stvari da kažemo, snimamo, planiramo još koncerata da odsviramo, ali nemamo ono što smo nekad imali – presiju. Ama baš nikakva presija ne postoji da se nešto mora postići i to je dobro! Ako hiljadu ljudi sa nama u Skoplju peva našu muziku znači da je poruka stigla svuda gde treba! Ovde, kod kuće i ne očekujem da bude drugačije. Pada mi na pamet svašta što smo uradili pre ostalih. Ljudi koji nešto drugačije rade ne budu odmah prepoznati od većine. To me ne brine, ali mi, kad premotam film, pada na pamet šta smo sve uradili, tako da čak i kad bih ovog trenutka prestao da se bavim ovim, ja ću imati o čemu da pričam godinama. Sve ovo preko mi dolazi kao neka nagrada za sav ovaj trud, za to probijanje zidova i nerazumevanja... Ne treba nikako zaboraviti, mi smo prvo morali da se probijamo kroz zid nerazumevanja sopstvenih kolega, onih koji danas sa nama čine front koji se suprotstavlja ovoj turbo žgadiji koja nas je okupirala. Nekad je trebalo prvo njih ubediti da sve to ima smisla, pa da smo saveznici... Ispada da sam ogorčen, ali to mi ne pada na pamet. Ja sam zadovoljan čovek, imam svoju porodicu, imam svoju muziku, uspeo sam u onome što sam naumio, nametnuli smo jedan pravac ovde, on je izrodio mnogo dobrih bendova po čitavom regionu, a mi smo ostali, biću skroman, najbolji (smeh). Šta još čovek može da traži od sudbine? 

  

NNR: Kao čovek sa kilometnima u nogama na sceni i oko nje, muzički podmladak vidi kao...    

Pojavljuju se novi bendovi, ali više nema ko da ti to predstavi. Igrom slučaja, deca se i dalje bave muzikom. Jao si ga njima, jer imaju zaista velike prepreke s kojima moraju da se suoče. To je vrlo neprijatno, ali i, donekle, razumljivo. Sistem, onakakav kakav jeste, ta atmosfera generalne samrti ovog sistema ne samo ovde u Srbiji, nego i u svetskim razmerama,  ne ostavlja prostora za one koji kontrolišu naše živote za bilo šta što pozitivno utiče na našu svest i ako to postaviš tako onda ti je jasno zašto rok scena nema svoj prostor u medijima, zašto se ne forsira, zašto se ne dozvoljava da utiče na veći broj ljudi. Nemaš tamo umetnike čije pesme ostaju, nego imaš neke lutkice koje defiluju brzinom reklama i nestanu. Tu smo mi stigli i nema šta da se čudimo zašto je propalo. Propalo je jer ne trebate nikom. Ako vi krenete da imate masovnu publiku, to će biti ljudi koji misle. Ljudi koji misle i ovo vreme, to ne ide zajedno. Tu će neko morati da ustukne, ili ljudi ili sistem. Jednostavno, stvar rešiš vrlo elegantno, evo ovo po podrumima, a za glavnu scenu ima Farma i slične stvari za zaglupljivanje. 

 

NNR: I na kraju...

 

Dobra vest i divno je da neko ovo čita i šaljemo mu pozdrave.