SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ predsednica Demokratske stranke Srbije i lider Patriotskog bloka

NOVA NAŠA REČ, 14.8.2015.

 "Ja kao psihijatar mogu da kažem da su neki naši političari zreli za Nušića, drugi su zreli za Domanovića, treći za Steriju, a većina za Toponicu."

NNR: Kako se oseća prva žena koja je izabrana da bude predsednik neke stranke u Srbiji?

SRI: Nije lako, a i dešavanja u DSS-u ukazuju na to da su upravo mnogi muškarci koji su me izabrali mislili da imaju marionetu s kojom će moći da rade šta hoće, koja se neće mnogo mešati u svoj posao... Međutim, kada su videli da sam ja žena koja želi da bude domaćin kuće i koja itekako želi da se meša u svoj posao, mnogi su se iznenadili, ali u svakom slučaju DSS ostaje jedinstvena, stabilna i mi krećemo u borbu za glasove birača na lokalnim i pokrajinskim izborima, a nadamo se i na parlamentarnim.

NNR: Prvi put od osnivanja Demokratske stranke Srbije se dogodilo da stranka na izborima ne izbori svoje mesto u parlamentu. To je dovelo do velikih lomova, mnogi članovi stranke su otišli, među njima i predsednik Vojislav Koštunica. Kakva je danas situacija?

SRI: Mi smo imali vanparlamentarno iskustvo, jer smo bojkotovali izbore 1997. i od 1997.-2000. smo bili van parlamenta. Ovo je prvi put da ne pređemo cenzus, bilo je lomova, mnogi su napustili stranku nakon toga. Čak i njen osnivač, gospodin Koštunica je prvo dao ostavku na mesto predsednika stranke, a onda i izašao iz stranke. Ali, ova stranka ima dve velike vrednosti. To su fundamenti, baza stranke, nacionalno i demokratsko. To je brend koji u Srbiji kao takav ne postoji. Imamo i nacionalno i demokratsko i upravo zbog toga sam se ja i prihvatila ovog posla da se kandidujem za predsednicu i da nastavim da provodim politiku i nacionalnog i demokratskog. To sam uradila jer sam ćerka dr Jovana Raškovića, vaspitana na idejama demokratskog i nacionalnog, i u ovu stranku sam ušla zbog tih ideja, te sam se, nekako, osećala pozvanom da pomognem koliko god mogu. Ne mogu da garantujem uspeh, ali mogu da garantujem veliki trud koji pokazujem, pa šta nam Bog da i kako narod odluči. Stranka je, posle svih turbulencija, stabilizovana. I ovde u Leskovcu je bilo izlazaka i isključenja, ali svako bira svoj put. Naš put, put DSS-a i Patriotskog bloka, u ovom trenutku je, da tako kažem, ljuta opoziciona politika.

NNR: Po svim anketama javnog mnjenja Srbija je podeljena otprilike pola-pola po pitanju ulaska ili ne ulaska u Evropsku uniju. Međutim, ona polovina koja je protiv nema svojih predstavnika u parlamentu. Kako je to moguće?

SRI: Upravo to što ta polovina nema svojih predstavnika u parlamentu je mene i motivisalo da krenem u formiranje Patriotskog bloka, jer je na predthodnim izborima, 2014. godine više od 12% patriotskih glasova ostalo ispod crte, jer su bili razjedinjeni. Mi ni sad nismo ujedinjeni pod jednom kapom, ali to je i nemoguće, jer imate stranke koje se na drugi način obraćaju biračkom telu i drugim, da tako kažem, slojevima biračkog tela. Naš cilj jeste građanska patriotska opcija i zajedno sa Dverima, intelektuialcima, nekim lokalnim političkim partijama, udruženjima građana i strukovnim udruženjima želimo da te ljude predstavimo i da narod koji nije za EU dobije svoje predstavnike u parlamentu.

NNR: Već uveliko zajedno nastupate sa Dverima. Da li je to već dogovorena koalicija?

SRI: To je praktično ozvaničena koalicija. Nismo se brendirali u smislu nekog zaštitnog znaka, ali to je najlakše uraditi. Mnogo su važnija dela i zajednički nastupi. Za sada smo zadovoljni kako se to odvija i nastavljamo dalje.

NNR: Bili ste na čelu Komesarijata za izbeglice. Kako gledate na trenutna dešavanja da je Srbija opet preplavljena izbeglicama?

SRI: To je druga situacija. Izbeglice jesu izbeglice, samo što je Srbija u jednom trenutku bila preplavljena sa milion izbeglica i interno raseljeneih lica koji su bili većinski Srbi. Oni su bežali u svoju maticu. Ovde je Srbija više-manje tranzitno područje, a u retkim slučajevima i krajnja destinacija. To su nesrećni ljudi koji traže svoje mesto pod suncem i beže od rata i progona. Međutim, među njima svakako ima i nekih drugih ljudi koji su tu poslati da bi destabilizovali ovo područje i tu, svakako, treba državni organi da reaguju.

NNR: Bili ste i ambasador, znači da vam i inostrana politika nije nepoznanica. Kako će se sve ovo odraziti na Srbiju, s obzirom da Mađarska podiže zid na granici?

SRI: Mađari podižu zid, ali ga ne bi mogli sami podići da im neko iz EU ne gleda kroz prste. Zamislite da mi krenemo da dižemo zid ka Makedoniji! Pa nas bi ponovo bombardovali. Mađarima se, eto, ništa ne dešava. Kao, vrlo su nezadovoljni u EU, ali niko nije stavio zabranu. EU kao jedna super država bi mogla da reaguje, ali to ne radi. To je i odnos prema Srbiji koji kaže „evo vama ti ljudi, mi ćemo vam baciti par mrva da ih vi nahranite, a vi vidite šta ćete sa tolikim svetom.“

EU je ostavila same i Grčku i Italiju, koje su prve na udaru. Kako onda ne bi ostavila na cedilu i jednu Srbiju koja tek grebe na vrata EU, ne bi li je ova pustila ne u svoju kuću, nego u svoje dvorište.

NNR: Da li vreme da Srbija dobije ženu predsednika. Ako je to moglo u Hrvatskoj, može li i kod nas?

SRI: Neki su se novinaru u Novom Sadu šalili i rekli da sam ja ćirilična Kolinda. U svakom slučaju, ja kao predsednica Demokratske stranke Srbije ne bežim od toga da uđem u trku i predstavljam svoju stranku za jednu tako visoku funkciju. Naravno, videće se koliko je Srbija uopšte spremna da prhvati da žena bude na nekoh funkciji, ali moja biografija je dovoljno dobra da bih ja mogla da predstavljam Srbiju sa jednom čašću i dignitetom, ali u svakom slučaju na građanima je da odluče da li će mi dati podršku.

NNR: I na kraju, kada čujete Leskovac, na šta vas to asocira?

SRI: Kao žena prvo pomislim na „Nevenu“ zbog kozmetike. Kao lekar na „Zdravlje“ zbog lekova. Kao domaćica na papriku. Zapitajmo se šta je sa tim brendovima? Od svega toga paprika se još nekako i drži, ali to je daleko od onoga kako bi trebalo da bude.