четвртак, 18. јул 2019.

VLADAN STOJILjKOVIĆ, DIREKTOR KOŠARKAŠKOG KLUBA „AKTAVIS AKADEMIJA“: KAD SU DECA ZADOVOLjNA SVI SU ZADOVOLjNI, I RODITELjI I TRENERI


NOVA NAŠA REČ, 28.12.2018.

NNR: Kraj godine je obično vreme kada se svode računi. Kako to izgleda u nekom sportskom klubu, jer sezona obično bude na polovini, a kod vas u „Aktavis akademiji“ je i puno mladih sportista?

VS: Nama je ovo bila veoma uspešna godina, mnogo toga smo uradili u ovoj jubilarnoj, desetoj godini kako postojimo. Imamo sve selekcije dečaka i devojčica, bukvalno od prvog tima do vrtića. Naša muška seniorska ekipa se takmiči u Prvoj srpskoj ligi (treći rang takmičenja), gde smo se plasirali ove godine. Uglavnom su nosioci igre mlađi igrači, jer je nama to i cilj, da mlade igrače tako razigravamo. Pokušavamo da napravimo sistem koji smo imali pre desetak godina u Zdravlju, kada smo imali Zdravlje 2, gde su tadašnji mladi i peerspektivni igrači kao što su Perica Mitić, Vladica Jovanović, Nemanja Stanković i mnogi drugi razigravali i kasnije postajali prvoligaški igrači. Prvi put naši juniori igraju Jedinstvenu juniorsku ligu Srbije, gde su u konkurenciji sa još 11 najboljih timova Srbije. Prošle nedelje smo ugostili Partizan, bilo je 250 gledalaca, što je jako mnogo za juniorsku ligu. I kadeti igraju Kadetsku ligu Srbije i mislim da se samo još Partizan, Zvezda i Mega takmiče u ove dve lige. Pionirska selekcija postiže dobre rezultate, takmiče se u kvalifikacijama za prvu ligu i verujem da će se plasirati na završni turnir Svi naši igrači su iz Leskovca i oni potvrđuju da je naš grad grad talentovanih i perpektivnih košarkaša. Ostale selekcije su škola košarke, gde su nam najinteresantniji mladi iz vrtrića „Kolibri“. Ženska kadetska selekcija igra Kvalitetnu ligu jugoistoka Srbije. Tu su ubedljivo prve, bez poraza i na proleće ih očekuje nastavak takmičenja. I pionirke u istom nivou takmičenja postiže sjajne rezultate, očekujem da se plasiraju na finalni turnir prvenstva Srbije. Mlađe selekcije treniraju u osnovnim školama. Prvi put ove godine ne igramo seniorsku ligu, jer nam se dogodila smena generacije. Generacija devojaka rođenih 1999., 2000., 2001. je završila srednju školu, upisale su fakultete, krenule nekim drugim životnim putem... Na žalost, to je problem gardova kao što je Leskovac, jer mladi sportisti, pritom ne mislim samo na košarkaše, kada počnu da studiraju odlaze u veće gradove, kao što su Beograd, Niš, Novi Sad. Neki tamo nastavljaju karijeru, neki, se posvećuju fakultetu... Ove godine, recimo, najjaču ligu za košarkašice igraju četiri igračice koje su ponikle u Leskovcu, u redovima Aktavis akademije. Dve od njih su članice reprezentacije Srbije do 20 godina, Marija Stojiljković i Marija Stojanović. Ova druga je i bila učesnik Prvensta Evrope i odatle se vratila sa srebrnom medaljom. Ta generacija je sa Aktavis akademijom uspela da osvoji kadetsku ligu Srbije...
NNR: Da li je lako organizovati sve te treninge, utakmice...?
VS: Sa svima radi osam trenera. Tu smo Marija Anđelković, Zoran Kostadinović, Milan Petrović, Saša Mitić, Predrag Tasić, Ivan Kostić, Zoran Đokić i ja. U ovih deset godina je oko 1500 dece prošlo kroz naš klub, što nas zaista čini ponosnim, čime se hvalimo. Naravno da nije lako sve to organizovati, ali smo mi prošle godine od strane Sportskog saveza Leskovca proglašeni za najorganizovaniji u Leskovcu, a to priznanje smo već dobili pre par godina. Sve to je samo veliki podstrek da nastavimo i dalje da ovako radimo. Inače, ranije su dečaci i devojčice trenirali odvojeno, ali nam je falilo termina za sve te treninge... Problem je bio i škola, neko ide pre podne, neko popodne... Onda smo doneli odluku da treniraju zajedno, u početku im je bilo čudno i neobično, ali smo im rekli da ako mogu u školi da budu zajedno, što ne bi i trenirali zajedno. Onda smo krenuli i da organizujemo trening utakmice između dečaka i devojčica. U mlađim uzrastima se ta razlika u polovima ne primećuje u rezultatu, možda tek u nekim kasnijem kadetskom i juniorskom uzrastu kada dečaci dobiju na visini i snazi... Ali, bez obzira na to, mogu da kažem da su te utakmice veoma interesantne i da se tada mnogo više trude i jedni i drugi. Devojčice da pokažu koliko mogu, a dečaci zbog ponosa, jer ne smeju da dozvole sebi da ih pobede devojčice. Tako da „pršti“ na sve strane... Upravo je to razlog napretka Marije Stojanović, koja je mnogo više volela da igra sa i protiv dečaka, kao i najbolja, po meni, leskovačka košarkašica Maja Miljković.
NNR: Koliko je važno da ta deca ne izostave i obrazovanje?
VS: Smatramo obrazovanje jako bitnim i ne dozvoljavamo da deca zbog košarke idu vanredno u školu. Naravno, roditelji su ti koji odlučuju o tome, ali naša preporuka je da deca uvek idu redovno u školu, da uče i da imaju što bolje ocene. Vremena za sve može da se nađe, i za školu i za košarku i za izlaske... Košarka je tu da pomogne u sticanju npr. radnih navika, vežbanja timskog rada, pospešivanja odlučnosti što jako dobro dođe ne samo u školi, nego i u kasnijem životu, da nauče da se u životu i dobija i gubi, ali smatramo da škola mora da bude na prvom mestu! Važna stvar, možda najvažnija je da se ta deca kroz bavljenje sportom sklanjaju sa ulice, usmeravaju se na neke zdrave stilove života.
NNR: Završili ste projekat prekogranične saradnje sa bugarskim Botevgradom?
VS: Dobili smo opremu u vrednosti od 100.000 evra. Cilj nam je pre svega bio da tim projektom napravimo jedan trenažni centar za mlade košarkaše koji fali Leskovcu. Deca su sad dobila motiv više, imamo šutersku mašinu koju, mislim, u Srbiji imaju samo još Crvena zvezda i FMP...  
NNR: Kako se finansira klub?
VS: Mi pokušavamo da stvorimo sistem da kadeti i juniori ne plaćaju ništa u klubu, a da mlađi selekcije plaćaju članarinu, ili da to bude neka pomoć roditelja oko prevoza za utakmice i slično... Na žalost, klub nema budžet koji bi svima omogućio besplatno treniranje, jer plaćamo zakup sala gde treniraju mlađe selekcije. Sada su svi naši mladi košarkaši dobili dresove, trenerke i majice zahvaljujući ovom projektu prekogranične saradnje, što je opet pomoć roditeljima... Vrtić ne naplaćujemo, to je naša ljubav i njima uvek poklanjamo i majice, medalje, pehar na kraju godine...
NNR: Kakva je saradnja sa drugim ekipama, pogotovu sa "Zdravljem"?
VS: Mi hoćemo da sarađujemo sa svima, ali na obostranu korist. Što se Zdravlja tiče, imamo želju da budemo tim koji bi razigravao igrače za njihov prvi tim. Međutim, oni se ne javljaju, nemamo nikakav dogovor. Oni misle da dečaci kada završe kadetski ili juniorski staž automatski pređu kod njih. Međutim, ove godine mi to nismo uradili, nego smo našim kadetima i juniorima omogućili da kao „Aktavis akademija“ igraju sa najboljim klubovima u njihovom uzrastu u Srbiji. Možda se nađe dogovor, jer mi zaista imamo veliku bazu... Ako ne, tu je naša seniorska ekipa koja ionako igra ligu koja je samo jedan rang ispod ranga koji igra Zdravlje. U našem timu nema plaćenih igrača i svi su Leskovčani, što je opet neki naš cilj vezan za razvoj košarkaškog sporta u Leskovcu.
NNR: Jeste li zadovoljni postignutim?
VS: Meni je važno da deca koja kod nas treniraju budu zadovoljna. Kada me neko od roditelja pita šta mislim o njegovom detetu, da li je talentovano, da li dobro trenira, da li sam zadovoljan sa tim detetom... Uvek pitam da li je to dete zadovoljno? Stvar je prosta, ako je dete zadovoljno, svi smo zadovoljni, i treneri i roditelji i onda je lako raditi. Jako nam je važno da ta atmosfera među decom ne bude samo surovo takmičenje između njih u smislu ko će biti bolji, nego da se oni pre svega druže, da budu prijatelji i da među njima vlada pozitivna atmosfera. Tu zaista moram da pohvalim i vašeg novinara Ivana Spirića, koji zaista uspeva da napravi pozitivnu atmosferu, pogotovu sa mlađim selekcijama.
NNR: Šta smatrate za najveći uspeh?
VS: To što u takmičarskom pogonu trenutno imamo oko 240 dečaka i devojčica. Dodamo li tome stotinak dečaka i devojčica u vrtiću, dobijamo broj od preko 340 mladih košarkaša i košarkašica koji treniraju u Aktavis akademiji. Imamo četiri medalje sa pionirskih i kadetskih prvenstava Srbije, bili smo nekoliko puta četvrti u juniorskom i kadetskom prvenstvu Srbije, što je veliki uspeh. Iz naših redova je sedmoro mladih dospelo do reprezentacije Srbije... Tri košarkaša ove godine igraju koledž košarku u Americi, Đorđe Dimitrijević, Mladen Armuš i Miloš Jović. Aleksa Jugović je letos završio koledž i od jesenas igra profesionalno u španskoj drugoj ligi.“

Ekipa NNR

Нема коментара: