Pohvala ludosti ili čega već?
Pre par godina zvao me brat da dodjem kod njega u Ameriku. Uhvatila ga nostalgija, pa me zvao, kao da je to par kilometara odavde. Ja se zamislim, što ne bih otišao i krene razrada plana. Kako u američkoj ambasadi samo mene čekaju da mi daju vizu, pitam one koji su dobili taj pečat u pasošu kako su do njega došli. Ispostavi se da treba brdo papirologije i da se uplati neka svota koja se ne vraća, naravno, bez obzira na njihovu odluku. Saznam i da je moj prijatelj, kad je hteo da ide u posetu svom bratu, dobio vizu, ali da tu istu vizu nisu dali supruzi, što smo mi protumačili da je ova ostala kao garancija da će da se vrati.
Znači, ja treba da nekog Džon Smita u ambasadi ubedim da nemam nameru da ostajem u Americi, već da ću se vratiti. Ja zaista i nemam neku ambiciju da živim u Americi, otišao bih tamo kao turista par meseci i došao kući. Ko bi u to poverovao... Zato bih morao da podnesem papire o nekretninama u vlasništvu. Tu sam u plusu, imam stan u centru. Ko u Americi ima stan u centru u vlasništvu? Samo bogataši! Tu prolazim. Stalni posao? I to imam... I tu prolazim! Ženu da ostane da čuva kuću? E, jebi ga... Onda krenem da razmišljam u tom pravcu! Što se ja ne bih oženio, usrećio roditelje, babu, rodjake... A i viza bi se još lakše dobila!
Onda sam zaprosio jednu, kako da kažem, mnogo, mnogo dobru prijateljicu. Otvoreno, pošteno, bez kalkulacija sam joj rekao "Udaj se za mene!" Mislila je da se zezam... Kako tako odjednom? Pa, rekoh, i nije odjednom. Razmišljam već par dana, od kako hoću američku vizu, da i ja malo odsanjam taj američki san.
- Što baš ja? I moram li baš ja? - rekla je.
Nisam znao da li se femka ili kupuje vreme. No, ja sam iskren, pa sam i dalje otkrivao šta i kako...
- Slušaj, ljubavi, srce, dušo, zlato i ostale poštapalice... Moja supruga će, valjda je to normalno, da živi u mom, da ne kažem našem stanu. Ako se meni nešto desi dok sam tamo, stan ostaje njoj, to jest tebi u ovom slučaju!
Nije joj puno trebalo. Sekund-dva i odmah se nasmešila i pristala. Ja sam, možda, pogrešno reagovao... Nazvao sam je materijalistom. Eh, što ti je ljubav! Zbog vize i stana odustajemo od snova, nećemo više čekati princa na belom konju, ljubakati žabe da se pretvore u princa... Ma, materijalno je čudo!
Ostalo bi na tome, naravno, da moja nesudjena nije otputovala službeno u inostranstvo. Prag. I tu se ja raznežim, rešim da je stvarno zaprosim. Hteo sam da odem, kleknem, uradim kao u bajkama... Samo, nije ona romantična, pa što bih se mučio. Dovoljan je i sms! "Udaj se za mene! P.S. Da li te je neko do sada prosio u Pragu?" Čudo je ta tehnologija... Onda sam krenuo da razradjujem plan prosidbi. Ubrzo je otišla kod brata u Barselonu, a ja na letovanje. Ona u Španiji, ja na vrh Lovćena, gotovo 1700 metara nadmorske visine! Kud ćeš bolje prilike za prosidbu! Istovremeno u Barseloni i iznad oblaka!
Par dana kasnije sam otišao u Ulcinj. Tamo je albanska nacionalna manjina većina. Hoću li? Još kako! Pomoć prijatelja i sms koji glasi "Martohu me mua". Treba li prevoditi?
Ovo već postaje hobi, čini mi se... Viza već odavno više nije bila interesantna, brata prošla nostalgija, a mene želja za Amerikom. Čak mi i prosidbe više nisu činile neko zadovoljstvo. Jer, posle "Martohu me mua" stvarno nisam imao ideju kako opet to uraditi. Sve dok ona nije otišla u Istambul. Ko bi mogao da zna turski? Sigurno neko u Novom Pazaru! Ima li neki novopazarski sajt na internetu? Ima! Imaju li forum? Još kako! I tako, nepoznati prijatelj mi reče "Benlime evlenir misin". Čak je dodao da se "volim te" kaže "seni seviyorum". Kaže, slobodno joj i to kaži, ne može da škodi. Otkud znam da li će da škodi, mislim se, ali i opet je prosim!
I tako, ovo postaje hobi! Davno sam joj već rekao da će da me baci u bezdan onog trena kad pristane. Cena joj već otišla u nebesa! Jer, uvek će nekom moći da kaže "mene su prosili u Pragu, Barseloni, na albanskom, turskom, grčkom..." Grčkom? Umalo da zaboravim i ovaj poslednji sms! "Voitise mu kai ego na pragmatiso tha onira moy kai ela na pandreftis". Nešto kao "ostvari snove u Novoj godini, pomozi mi da ostvarim moje - udaj se za mene".
Dakle, pohvala ludosti ili čega već? Nemam pojma, ko zna neka mi javi.
Pre par godina zvao me brat da dodjem kod njega u Ameriku. Uhvatila ga nostalgija, pa me zvao, kao da je to par kilometara odavde. Ja se zamislim, što ne bih otišao i krene razrada plana. Kako u američkoj ambasadi samo mene čekaju da mi daju vizu, pitam one koji su dobili taj pečat u pasošu kako su do njega došli. Ispostavi se da treba brdo papirologije i da se uplati neka svota koja se ne vraća, naravno, bez obzira na njihovu odluku. Saznam i da je moj prijatelj, kad je hteo da ide u posetu svom bratu, dobio vizu, ali da tu istu vizu nisu dali supruzi, što smo mi protumačili da je ova ostala kao garancija da će da se vrati.
Znači, ja treba da nekog Džon Smita u ambasadi ubedim da nemam nameru da ostajem u Americi, već da ću se vratiti. Ja zaista i nemam neku ambiciju da živim u Americi, otišao bih tamo kao turista par meseci i došao kući. Ko bi u to poverovao... Zato bih morao da podnesem papire o nekretninama u vlasništvu. Tu sam u plusu, imam stan u centru. Ko u Americi ima stan u centru u vlasništvu? Samo bogataši! Tu prolazim. Stalni posao? I to imam... I tu prolazim! Ženu da ostane da čuva kuću? E, jebi ga... Onda krenem da razmišljam u tom pravcu! Što se ja ne bih oženio, usrećio roditelje, babu, rodjake... A i viza bi se još lakše dobila!
Onda sam zaprosio jednu, kako da kažem, mnogo, mnogo dobru prijateljicu. Otvoreno, pošteno, bez kalkulacija sam joj rekao "Udaj se za mene!" Mislila je da se zezam... Kako tako odjednom? Pa, rekoh, i nije odjednom. Razmišljam već par dana, od kako hoću američku vizu, da i ja malo odsanjam taj američki san.
- Što baš ja? I moram li baš ja? - rekla je.
Nisam znao da li se femka ili kupuje vreme. No, ja sam iskren, pa sam i dalje otkrivao šta i kako...
- Slušaj, ljubavi, srce, dušo, zlato i ostale poštapalice... Moja supruga će, valjda je to normalno, da živi u mom, da ne kažem našem stanu. Ako se meni nešto desi dok sam tamo, stan ostaje njoj, to jest tebi u ovom slučaju!
Nije joj puno trebalo. Sekund-dva i odmah se nasmešila i pristala. Ja sam, možda, pogrešno reagovao... Nazvao sam je materijalistom. Eh, što ti je ljubav! Zbog vize i stana odustajemo od snova, nećemo više čekati princa na belom konju, ljubakati žabe da se pretvore u princa... Ma, materijalno je čudo!
Ostalo bi na tome, naravno, da moja nesudjena nije otputovala službeno u inostranstvo. Prag. I tu se ja raznežim, rešim da je stvarno zaprosim. Hteo sam da odem, kleknem, uradim kao u bajkama... Samo, nije ona romantična, pa što bih se mučio. Dovoljan je i sms! "Udaj se za mene! P.S. Da li te je neko do sada prosio u Pragu?" Čudo je ta tehnologija... Onda sam krenuo da razradjujem plan prosidbi. Ubrzo je otišla kod brata u Barselonu, a ja na letovanje. Ona u Španiji, ja na vrh Lovćena, gotovo 1700 metara nadmorske visine! Kud ćeš bolje prilike za prosidbu! Istovremeno u Barseloni i iznad oblaka!
Par dana kasnije sam otišao u Ulcinj. Tamo je albanska nacionalna manjina većina. Hoću li? Još kako! Pomoć prijatelja i sms koji glasi "Martohu me mua". Treba li prevoditi?
Ovo već postaje hobi, čini mi se... Viza već odavno više nije bila interesantna, brata prošla nostalgija, a mene želja za Amerikom. Čak mi i prosidbe više nisu činile neko zadovoljstvo. Jer, posle "Martohu me mua" stvarno nisam imao ideju kako opet to uraditi. Sve dok ona nije otišla u Istambul. Ko bi mogao da zna turski? Sigurno neko u Novom Pazaru! Ima li neki novopazarski sajt na internetu? Ima! Imaju li forum? Još kako! I tako, nepoznati prijatelj mi reče "Benlime evlenir misin". Čak je dodao da se "volim te" kaže "seni seviyorum". Kaže, slobodno joj i to kaži, ne može da škodi. Otkud znam da li će da škodi, mislim se, ali i opet je prosim!
I tako, ovo postaje hobi! Davno sam joj već rekao da će da me baci u bezdan onog trena kad pristane. Cena joj već otišla u nebesa! Jer, uvek će nekom moći da kaže "mene su prosili u Pragu, Barseloni, na albanskom, turskom, grčkom..." Grčkom? Umalo da zaboravim i ovaj poslednji sms! "Voitise mu kai ego na pragmatiso tha onira moy kai ela na pandreftis". Nešto kao "ostvari snove u Novoj godini, pomozi mi da ostvarim moje - udaj se za mene".
Dakle, pohvala ludosti ili čega već? Nemam pojma, ko zna neka mi javi.
11 коментара:
ne znam...al se javljam.
u stvari, kad bolje razmislim, znam zašto ne znam.
Mene je moja draga isprosila.
Pričica...DOOOOBRA, dobro ispričana.
Kad će to piće?
I poslusam ja Spiru i curi koju sada muvam posaljem u sms, ovo na grcki (jer zna grcki), misleci da je prevod samo do "Ostvari snove u Novoj godini, pomozi mi da ostvarim moje" nisam racunao i da je "- udaj se za mene" takodje deo poruke, misleci da je ovo iza crte spirino pojasnjenje :)
Naravno ona je sva srecna, ali i zbunjena :) Odakle sad odjednom...
Spira je vec sudbinski, od ranije, dokazano vezan za moje buduce devojke i verovatno jedna od njih - zene :)
Ti ces meni kad-tad da kupis kosulju kao navodadziji! Na ovaj ili onaj nacin :)
Vi'š Miroslave da ima pametnijih stvari od politike.
Na primer učenje grčkog.
:-)))
Spyro, kad ćeš da častiš za košulju?!
Zoves li to na svadbu?
Spyro! Eto sada znas i na Indonezanskom isprositi???ki ki ki ISPROSITI? heheehe :P
Priča je super, smejalo se i staro i mlado po kući. Meni se najviše svideo deo na albanskom, ali pošto je Mina na pola italijanka, možda da probaš sa tanti baci calorosi per te ( uzavreli poljupci za tebe ) pa je onda dotučeš sa Sono pazzo d amore per te ( lud sam od ljubavi za tobom ), a ako ni to ne pomogne, put pod noge i pravo u Veronu, pa da je onda čujem.
Pozdrav,
:))))))))))
a msm da sms nije bio pravo resenje, da si bre pismo napisao e to bi bio vrhunac :D
Lepo kazu nebitan je broj rjeci, no pouka koju nose :D
*Srecno*
pozdravcic od cipiripi
Nepoznata devojko, udaj se za njega!!! Da vidimo sta ce tada da pise.
Cestitke na originalnosti, nisam znao da je nekom palo na pamet ovo sto sam procitao.
Spiro, preostale su ti samo jos dve stvari, dve tv-emisije!
Probaj prvo sa "Sve za ljubav", a odmah posle ide "48 sati svadba". Ja sam te prijavio za onu prvu, ti se prijavi za drugu :)
Tvoj dobronamerni drug ;)
Evo i ja dodjoh sa tog foruma tragom tvoje teme. Dobar prilog i interesantna ideja. Imam devojsku vec 5 godina koja planira za koji mesec da ide u Nemačku tako da ću možda da ti maznem ideju :). A i share-ovaću ti prilog na facebook-u :).
Pozdrav
Постави коментар