Smešno je kada sedneš i hoćeš da napišeš nešto, onako, iz cuga. Nema inspiracije i ti sediš, bleneš... A ideje uvek dodju kada ne treba, kada ili nemaš vremena da pišeš ili nemaš na čemu da pišeš. I tešiš se kako ćeš to zapamtiti i staviti na papir čim dodješ kući. Kako da ne... Ono, da si se trudio da zapamtiš tu ideju, jesi, ali da si je zaboravio i to stoji! Kao nekad u školi, kada se čuje tema za pismeni zadatak iz (ondašnjeg) srpskohrvatskog, pa se prvo hvatate za glavu, kao, kakva je ovo tema, o čemu pisati, zatim gledate po razredu kako niko ne piše i u poslednjih desetak minuta svi prionu na pisanje. Bolje išta nego ništa... Da, u školi to može i da prodje, ali ovo nije škola. Ovde se piše za svoju dušu, neće niko da ocenjuje. Dobro, de, hoće, ali samo onaj ko bude ovo čitao, ali to nije profesor i od njegovog mišljenja ti ne zavisi ocena. Ukratko, džabe si sedeo i brljao po tastaturi, svakako bi bolje bilo da si igrao TRAVIAN!!!
P.S. Specijalno za Sihaya :)
2 коментара:
"Zašto gubim vreme (na nekakvom blogu) kad mogu da igram TRAVIAN" :-) dobra ;-)
Ok, sad čekamo pričicu za Facebook - samo ne moraš opet da sediš i pišeš kad mu vreme nije, eto može i "onda kad si u svom selu".
Uzgred (i to ozbiljno) mislim da je blog najbolji i skoro jedini servis na netu koji za uloženo vreme ostavlja nešto što ima smisla, ostalo su uglavnom - besmislice, mada zabavne besmislice :-)
pozdrav
O, da. Večiti problem.
Ja za tak'e stvari koristim mobilni telefon, da zapišem odma'... Mada, često se desi da, kada dođem kući i sednem da prepišem to, nestaje ta draž... nije više isto... reči više nisu toliko jake.
P.S. - Kad pomenuste "Fejsbuk"... What happens in Vegas - stays in Vegas, what happens in Serbia - stays on Facebook.
:)
Постави коментар