субота, 27. септембар 2014.

Zorana Arunović: Ko još broji medalje...



Zorana Arunović, strelac koji polako prestaje da broji osvojene medalje i počinje da ih meri  kilogramima. Lakše je.

NNR: Zadovoljstvo ili obaveza promovisanje Olimpijskog druženja, takmičenja između školaraca od 4-6 razreda?
ZA: Volim kad se ovi divni mladi ljudi takmiče i druže kao na ovom Olimpijskom druženju. Za mene je to pobeda mladosti. Kad sam bila u njihovom uzrastu nisam bila nešto preterano u sportu. Možda da sam imala ovako nešto, da od nekoga učim, verovatno bih ranije počela da treniram, a počela sam da treniram sa 15 godina. Deci ovo znači, meni  mnogo znači što se družimo, jer nemam mnogo prilike u Beogradu i verujem da je ovo konkretna pobeda i za decu i za mene. 

NNR: Poruka mladima koji tek počinju da se bave sportom? Šta je tajna uspeha?
ZA: Rad, rad, rad i samo rad. Ukoliko imaju priliku ili potrebu da odustanu, neka to nikako ne rade.  Ja sam imala iks prilika da odustanem, želela sam da odustanem, čak sam to i relativno skoro pomišljala. Međutim, ne, jednostavno onaj ko je šampion to oseti u sebi i ne dopušta sebi da odustane. Tako da je moja poruka radite i ne odustajte. Rezultati sami dođu.

NNR: Lako je pričati o medaljama, uspesima. Koji ti je najteži trenutak u karijeri?
ZA: Uh, bilo ih je više, možda četvrto mesto na Olimpijskim igrama. Bila sam toliko blizu i posle toliko stvari koje su mi se izdešavale u toku takmičenja, i neposredno nakon takimčenja, toliko nekoh kontrola i trčanja, borbe da uopšte uđem u to finale... Došla sam na šesto, pa na peto, pa na treće i na kraju završila kao četvrta. Mislim da je to najteže i najvrednije iskustvo iskustvo zamene. Zlatne medalje jesu tu, to je lepo, ali ti teški trenuci su oni koji vas kale kao čoveka, kao sportistu i koji vam daju bukvalno snagu i iskustvo koje neko drugi nema, da ne pogrešite u nekom narednom trenutku.

NNR: Skupštinska iskustva... Ali ona sa balkona.
ZA: Bila sam već jednom, nakon OI u Londonu. To je bio jedan divan trenutak i to mi je tada, možda, najlepši momenat u mojoj sportskoj karijeri i životu. Kada smo izašli na balkon i kada su ljudi skandirali moje ime, bilo je fantastično i mislila sam da ne može bolje, ali kada sam izašla sa medaljom... Ovo pre neki dan je prvi put da me neko pozdravio kao medaljaša. 

NNR: Strelci imaju prednost da karijera može da im traje decenijama. Jasna Šekarić je učestvovala na sedam OI, već ima normu i za osme.
ZA: Jasna je fenomen. Ona je za mene žena zmaj. Toliko dugo biti u svetskom vrhu može samo sportista nad sportistima. Biću malo pristrastna, ali ona je za mene najbolji sportista ikada u našoj zemlji. Rekli su mi da je samo jedna gospođa u kajaku ili veslanju učestvovala na osam Olimpijada i da pokušava da se plasira na devete. Ako budem dovoljno dugo trajala na nekom visokom nivou, verujem da nije problem da nastavim da se takmičim, ali u međuvremenu, ako primetim da to više nije to i da bi bilo uzaludno u nekim kasnim četrdesetim se baviti time, za razliku od Jasne, koja je i u svojim četrdesetim jako, jako dobra, možda i prestanem. 

NNR: U poslednje vreme smo usvojili jednu ružnu osobinu, a to je da uspešnost sportista merimo kroz novac koji zarađuje.
ZA: Streljaštvo nije finansijki isplativ sport. Tako da neko sa reputacijom, možda i najboljeg na svetu, ne može da zaradi ni približno što neko zaradi u bilo kom drugom sportu. Ali, da je bilo ko od nas birao da se bavi sportom zato da bi zaradio, verujem da se ne bi bavili streljaštvom. Ja sam sama ovo izabrala zato što sam htela da se bavim sportom, tako da cela ta finansijska priča mi nije bila bitna. Koliko ima, ima i to je to. Ja volim ovaj sport i zato sam uspešna u njemu, takmičim se za svoju zemlju koju toliko volim i predstavljam je na najbolji mogući način. Nema tih para koje mogu da plate zadovoljstvo osvojenih medalja ili biti na skupštinskom balkonu.

NNR: Gde „pada“ sledeća medalja? 
ZA: Imam još par dana za odmor, a onda krećemo na finale Svetskog kupa, izuzetno takmičenje gde se takmiči samo najboljih osam iz cele godine. Videćemo, obećavam samo da ću dati sve od sebe. 


P.S. Tekst iz "Nove Naše reči" od 26.9.2014.

Нема коментара: