NOVA NAŠA REČ, 12.12.2014.
Slobodan
Jovanović bio je učesnik tribine „Priča običnih ljudi“ koju su organizovali Centar
za ekonomiku domaćinstva i organizacija „Žene za mir“. Nakon dvogodišnje borbe uspeo
je u nameri da skupština Republike Srbije usvoji anti-pedofilski zakon poznatiji
kao „Marijin zakon“, zašta je 2013. dobio Novembarsku povelju grada Novog Sada,
kao i nagradu za zaštitu ljudskih prava. Po zanimanju bravar, u slobodno vreme novinar.
Osnivač je fondacije „Marija Jovanović dete“ koja se bavi temom zbog koje je i došao
u Leskovac. Svoje izlaganje počeo je rečima:
„26.
juna 2010. godine moja ćerka Marija, tada devojčica od osam godina je oteta od svoje
kuće, silovana i ubijena. Sahranjena je nakon tri dana. Ta tri dana je bilo velike
medijske pompe. Pala su i velika obećanja od tadašnjeg državnog rukovodstva. U to
vreme državni sekretar ministarstva pravde Slobodan Homen je obećao narukvice, pratnju
za pedofile, svakojake rigorozne mere da se takve stvari više ne dešavaju. Mojoj
porodici je ostalo samo da sačekamo da se ta obećanja ispune. Svedoci smo da do
toga nije došlo. Nakon godinu dana ćutanja tadašnje države i tadašnje vlasti, ono
što sam mogao da uradim je da napišem jedan predlog zakona. Nisam pravnik po zanimanju,
pravda i pravo su za mene dva pojma koja treba da budu posledica istine ma kakva
ona bila.“
Zakon
je napisan, sledi borba i lobiranje da zakon uđe u proceduru za usvajanje...
„Po
društvenim mrežama su osnivana razna udruženja i grupe, potpisivane peticije...
Nemojte da vas iko laže, taj klik tamo bukvalno ne vredi ništa. To je samo gubljenje
vremena i ispiranje nečije savesti, kao uradili smo nešto. Prava peticija je ona
koja se potpiše i plati, jer svaki potpis mora biti sudski overen. Treba 30000 potpisa.
Bio sam spreman da sve prodam da bi do ovga došlo. Srećom, nije došlo do toga. Tražio
sam podršku i dobio je. Prvi koji je stao iza i ispred mene i blanko se potpisao
je Borko Ilić, danas zamenik gradonačelnika Novog Sada. Nakon njega usledila je
podrška ljudi koji su bili tada realni politički činioci u gradu Novom Sadu i Republici
Srbiji. Da bi to i pored podrške koju je imalo, došlo do Vlade Srbije, odnosno Ministarstva
pravde, trebalo mi je još nešto. Napisao sam otvoreno pismo, naslovio sam ga na
narod, Vladu i vladare Srbije. Naslov je takav, malo škakljiv, ali to je zato jer
ga nije bilo lako progurati kroz medije. Objavio ga je Pres, koji nije bio protiv
vlasti, nije bio protiv države, nego je bio za običnog čoveka i njemu namenjen i
njegovim rečnikom napisan. Nakon toga usledio je poziv od sekretara Ministarstva
pravde Slobodana Homena, koji je rekao da je to prihvatljivo i da će ga uzeti u
razmatranje. Ubrzo je Vlada zakon i usvojila, ali su se desili Đurđevdanski izbori
2012, skupština je bila raspuštena i nije bilo nikoga da usvoji taj zakon. Opet
čekanje da se oformi nova Vlada, a ona je sve predloge zakona prethodnika povukla,
pa samim tim i ovaj. Mediji kao mediji, težeći senzacionalizmu, prenose da pedofili
Srbijom šetaju i haraju, kolju, dave... Iako je u tekstu pisalo da je svih 77 zakona
povučeno, ovo je stavljeno u naslov. Zvali su me da komentarišem, ali sam ćutao,
jer ne vredi se uplitati u takve razgovore, nije svrsishodno. Trebala mi je samo
podrška ministra pravde Selakovića, koju sam i dobio...“
Usvajanje
i šta to donosi zakon čega nije bilo ranije...
„26.
marta 2013. sam bio gost skupštine Srbije i prisustvovao sednici Odbora za zakonodavstvo
i ustavna pitanja gde su sve poslaničke grupe rekle da će podržati taj zakon.
8. aprila je zakon usvojen bez ijednog glasa protiv. Novo u zakonu je to što postoji
nešto što se zove registar pedofila. Tu će biti svi oni koji su posle datuma usvajanja
uhvaćeni i procesuirani. Kazna im se ne može umanjivati ispod zakonskog minimuma.
Ne mogu biti otpuštani ranije zbog dobrog vladanja ili čega već. Nakon izdržane
zatvorske kazne biće praćeni i neće moći da rade u blizini dece, znači u školama,
vrtićima, luna-parkovima... bilo gde što ima veze sa decom. Ne postoji samo jedno
zanimanje kojim se pedofili bave, ali ovo je vrlo važno iz prostog razloga jer dosta
pedofila ima u onim profesijama kojima verujemo, to su učitelji i sveštenici, odnosno
onima kojima bi decu poverili bez trunke razmišljanja. Dalje, neće moći da putuju
u inostranstvo, a da se ne jave. Kada putuju negde naša država će morati biti obaveštena
o tome, a takođe i ona država u koju putuju. Neki su govorili da to nije bitno,
ali bitno je iz prostog razloga i red je da oni ljudi tamo znaju kakav im ološ dolazi.
To ne postoji nigde u Evropi, samo kod nas, neka se oni i ugledaju malo na nas i
neka primene naše standarde.“
Korisnost
i zloupotrebe interneta...
„U
mnogome smo i sami, kao nacija, kao društvo krivi. Kada ste poslednji put videli
devojčice na ulici da igraju lastiš ili dečake da igraju fudbal na golove od cigala,
ili nabacana četiri duksa? Ja se ne sećam kada sam to u Novom Sadu video. Sve to
iz razloga što smo tu našu decu štitili od ulice, sklonili ih sa ulice i stavili
pred računare, koje smo im kupovali u zamenu za lutke, zamenu za lopte, za igračke.
Kupovali smo naše vreme da možemo da idemo da radimo i njihovu pažnju u zamenu za
pažnju koju nismo stgli da im posvetimo, jer smo na poslu. Internet je jako korisna
stvar. Meni je pomogao da nađem dosta stvari koje su mi trebale oko ove inicijative
za anti-pedofilski zakon i vidim kako su te stvari u drugim zemljama rešene. Paralelno
sa tim postoji i jedan tamni svet kojim gospodare predatori koji ne žele dobro ni
nama ni našoj deci. Kao roditelji smo skloni da popustimo, kao tu je, kod kuće je,
na oku nam je. Da, ali je na oku i milionima drugih! Fejsbuk je zabranjen za mlađe
od 13 godina! Imam primer gde je ološ i zlikovac iz Južne Mitrovice, Srbin, novinar
je uvukao devojčicu u svoje, da tako kažem kandže. Napravio je lažni profil, što
je vrlo lako, stavio slike nekog dečkića od 17-18 godina, predstavio se kao sin
nekog estradnog menadžera, kao neko ko poznaje te muzičke veličine i bio je dopadljiv
toj curici od 13 godina. Ušao je u komunikaciju sa njom, zadobio poverenje u toj
meri da mu se ona poveravala i pričala o svojim prijateljicama, šta joj se dešava
u školi, šta voli, šta ne voli, šta joj roditelji kažu, ko je smara, ko je veseli...
U jednom trenutku on je tražio od nje da mu pokaže grudi. Ponavljam, radi se o detetu
koje ima 13 godina. Ona se sablaznila i rekla nipošto, ali joj je on zapretio da
će sve ono što mu je ona u poverenju rekla o drugaricama javno objaviti, da svi
vide. Dete se prepalo, on joj je obećao da je posle toga neće uznemiravati. Otišlo
je dotle da je on terao da se samozadovoljava dok je on gleda. Kad je, na kraju
rekla da više ne može i da će da se ubije, odgovorio joj je „Ubi se, ili ćeš biti
moje pašče ili te neće biti!“ Ona se nije poveravala nikom, srećom da je jedna njena
drugarica „izvukla“ to od nje, rekla svom ocu, on policiji, a policija nastavila
komunikaciju s njim preko njenog profila i na kraju je uhapšen. Skoro 40 godina
star i imao je svoju decu! Trenutno mu se sudi. Ovo je jedan od drastičnijih primera,
koji na svu sreću, nije završio nekom tragedijom većih razmera.“
Fondacija
„Marija Jovanović dete“...
„Osnovni
cilj nam je bio donošenje anti-pedofilskog zakona. To smo uspeli. Prevencija pedofilije
je upravo ovo što radimo. Priče i razgovori običnih ljudi, ja sa vama i vi sa mnom,
razmena iskustva, da pokušamo da dođemo do zajedničkog iskustva, kako možemo pomoći
jedni drugima bez da ikoga osuđujemo ili upiremo prstom u njega. Vremenom smo se
otuđili. Prosto je. Jutros sam vozom krenuo iz Novog Sada u pet sati. Do Niša u
kupeu nisam ni sa kim reč progovorio. Katastrofa! Šestoro nas je bilo. To je i ono
zašto smo decu sklanjali sa ulice, da ih ulica ne bi vaspitavala. Sad su ulice puste,
nema nikog, nema ni nas dobrih da pazimo šta se tamo dešava. Tako je i u tom vozu
bilo, niko ni sa kim ne govori. Nekad je to bilo nezamislivo! Upoznaš ljude i ostaneš
s njima u vezi godinama... Jedva da neko i dobar dan kaže. Svi smo se otuđili što
je posledica nekog nemanja vremena i nemaštine. Gledamo samo svoja posla, što ništa
dobro doneti neće .“
Нема коментара:
Постави коментар