ILI NEKOM OVO NEĆE BITI SMEŠNO
JER NIŠTA NEĆE RAZUMETI
NOVA NAŠA REČ, 26.12.2014.
- Kako ste živeli kad ste bili stari kao ja?
- Kad smo tvoj tata i ja imali desetak godina? Imali smo samo
dva tv programa.
- Samo dva?
- Da. TV Beograd 1 i 2. Odnosno, ono što se danas zove RTS
1 i 2. I još ti programi nisu trajali 24 časa, nego oko pola 11-11 uveče pojavi
se slika Beogradskog pobednika, odbroji malo sat, u pozadini ide pesma „Beograde,
Beograde...“ i posle toga sneg.
- Šta je to sneg?
- Kad nemaš ništa na ekranu.
- Kako nema ništa? Gledate sliku kako pada sneg?
- Ma, ne... Znaš kako izgleda ekran kad izvučeš kabl za antenu?
E, to se zove sneg!
- Aaaaaa, to!
- Dalje, dvd i cd nije postojao, imali smo ploče i kasete. Mobilna
telefonija takođe nije postojala. Kad se pojavio bežični telefon to je bilo pravo
čudo! Internet nismo ni sanjali. Video rekorderi i VHS kasete su upravo uzimali
zalet i postajali čudo tehnike. Dalje, šta ono još beše... Kompjuteri! Taj mobilni
koji imaš je milion puta jača mašina od kompjutera koje smo mi imali. Bio je Spektrum,
pa se pojavio Komodor 64. Ovo 64 u nazivu je zato što je imao 64 kilobajta memorije.
- 64? Samo? Pa šta ste vi radili na tom kompjuteru?
- Kao i danas, uglavnom igrali igrice.
- Au, ala je vama bilo dosadno...
- Jeste. Mama i tata nisu mogli da nas nabiju u kuću. Najveća
kazna nam je bila kad te ne puste iz kuće da se igraš sa drugom decom...
Нема коментара:
Постави коментар