IMAMO ILI NEMAMO PITANjE JE SAD

NOVA NAŠA REČ, 27.2.2015. 

Ispijam kaficu sa društvom u jednom elitnom lokalnom objektu. Društvance za susednim stolom komentariše naslovnu stranu Nove Naše reči gde piše „Nezaposlenost pada?!“ Jeste tačno, nije tačno, ovako je, onako je i razgovor se okrene na politiku i na naše omiljene teme ko je veći izdajnik zemlje, a ko se više obogatio prodavajući istu tu zemlju.

Počinjem da razmišljam o statistici, jer taj naslov su uzrokovali neki podaci koje je neko izneo. Ali, postoji još jedna stvar koja me tera na razmišljanje... Ako pada nezaposlenost, to znači da raste prihod mojih sugrađana. A gde su pare tu su i objekti u kojima se te pare... Hm... Ulažu? Obrću? Bacaju? Ne budem lenj i krenem glavnom ulicom, od semafora na raskrsnici sa ulicom 28. marta do raskrsnice sa ulicom Južnomoravskih brigada. Brojim levo, brojim desno! Trinaest (13) banaka, devet (9) menjačnica i osam (8) kladionica! Da li smo sirotinja koju nema kuče za šta da ujede? Valjda onda te upijačnice novca ne bi bile kod nas u tolikom broju? Leskovac u svoje zlatno doba, u periodu između dva svetska rata, imao je u bankama toliko kapitala da je samo Beograd bio bolji. Ostali gradovi su bili daleko iza. Možda ove današnje banke znaju taj podatak i misle da su te pare i dalje kod nas, samo ih čuvamo u slamaricama, te čekaju da ih izvučemo i uložimo u banke.

Možda je pravo pitanje i šta radimo u tim objektima sa svojim parama. U bankama verovatno plaćamo neke račune, gledajući da to činimo onde gde će najmanje da nam naplate tu uslugu. Podižu platu oni koji je tako primaju. U kladionicama zagriženi jure svoje snove, nadajući se da će uplata od 100 dinara da im donese 200.000, pa da se na kratko iščupaju iz dugova. Menjačnice služe da čuvamo pare za crne dane, ili da menjamo pare, jer su nam došli crni dani.

Sve u svemu da li imamo mnogo banaka, menjačnica i kladionica, s obzirom na to kolika je kriza i koliko nemamo? Očigledno da imamo čim sve to i dalje radi... Ili sam ja loš matematičar.