понедељак, 25. март 2019.

MAJA ALVANOVIĆ (MAJAMISTY TRIO), DžEZERKA

NOVA NAŠA REČ, 7.12.2018.


Za džez kao pojam svi znaju. Džez je muzika koju je gotovo nemoguće videti u nekom udarnom terminu na medijima. Pravi ljubitalji i uživaoci u ovoj vrsti muzike su retki, a još ređi su oni koji ga sviraju. Jedni od tih ređih su okupljeni u novosadskom sastavu Majamisty TriO. Za svega nekoliko godina postojanja grupa se etablirala kao jedna od najznačajnijih domaćih džez sastava mlađe i srednje generacije. Tajna njihovog uspeha i kreativnih dostignuća nalazi se u netipičnom džezerskom sazrevanju glavne pokretačke snage benda – novosadske autorke i klasične pijanistkinje Maje Alvanović. Klasično školovana i sa bogatim iskustvom u pedagoškom radu, zaljubljena u džez muziku, u svojim tridesetim godinama smelo se okrenula kompozitorskom radu koji na savršen način spaja dva sveta – delikatni klasičarski senzibilitet i savremeni evropski džez. Sa njom su nastupili i kontrabasista Ervin Malinu i bubnjara Lav Kovač. Majamisty TriO do sada ima objavljena dva albuma „Mistyland“ ” (2011. SKC, Novi Sad) i „Love“ (2014. Cosmic Sounds Records), a za 2019. najavljuju i treći album.
Nedavno su u Kamernoj sali Leskovačkog kulturnog centra održali koncert, što je bila prilika da se Maja Alvanović podseti da je trio 2010., kada je nastao, ubrzo nastupio i na Beogradskom džez festivalu, koji je u to vreme je počeo da daje podršku mladim i novim autorima.
„Lično, ja sam imala sreću da se za džez zainteresujem, jer je moj otac bio kontrabasista, imao svoj orkestar, svirali su evergrin i džez... Puno su putovali po svetu, imali turneje po tri meseca po Norveškoj, Rusiji na primer... U našoj kući se uvek slušala takva muzika i to je mene privuklo, a kad dodamo i gene... Kad sam počela da sviram klavir onda sam otkrila Debisija, koji ima harmonije koje su praktično prednastanak džeza. Na žalost, kod nas nije postojala džez akademija, pa sam studirala klasičnu muziku. Volela sam da sviram i to mi je samo i bilo bitno, a i u klasičnoj muzici ima toliko dobre muzike, kad već stasate i ovladate klavirom, otkrijete mnogo tih autora, fenomenalnih programa... Tako da meni nije žao što sam završila klasičnu muziku, mislim da je to i prednost, jer kao pedagog znam koliko je teško prvo svirati džez, pa preći na klasičnu muziku.“
Džez scena

Srednja muzička škola u Leskovcu ima džez odsek, što govori da postoji interesovanje mladih za bavljenje ovim vidom muzike.
„Takva odelenja postoje i Subotici i u Beogradu i sretala sam te učenike“ kaže pijanistkinja Maja Alvanović i dodaje da kada vidi da neki 13-godišnji gitarista improvizuje kao „veliki“, shvati da je to, u stvari, škola.
„Kad se sve to nauči, kad se odraste, tek onda može da se gradi neki svoj izraz. Džez škola je potpuno druga škola od klasičarske škole. To su isti instrumenti, iste note, ali potpuno drugi kosmos. Postoji kod nas i džez scena, koja nije nešto mnogo medijski podržana, ali definitivno postoji. Puno klinaca se vratilo sa studija iz inostranstva i oni su neke nove i kreativne snage. Upravo bubnjar koji svira sa mnom, Lav Kovač, se vratio sa Džez akademije u Groningenu i ima nekih 4-5 autorskih projekata. Što se koncertnih nastupa tiče, sve se vrti oko džez festivala koji to drže. To se sada nekako širi, dobija se više prostora za sviranje po gradovima Srbije. Ja volim kada negde prvi put sviramo, jer imamo i šansu da pomešamo čitav naš repertoar, ljudi nas slabo poznaju, pa možemo da sviramo ono što više volimo. Opet, puno ima gradova gde nismo svirali, jako teško je sve to organizovati... Naročito kada ste sami sebi menadžeri, pa sve to oduzima mnogo energije.“
Preporuka za slušanje

Maja ima i preporuku za one koji bi da počnu da slušaju ovu muziku, a da to do sada nisu radili.
„Savetujem da prvo počnu od vokalnog džeza. Npr. da slušaju velike džez pevačice kao što su Ela Fidžerald, Bili Holidej, Nensi Vilson, Sara Von, to su neka imena preko kojih možete na lakši način da zavolite ovu vrstu muzike. Džez ne mora da bude tako komplikovan kao što zna da bude. Ljudi se često susretnu sa nekom slobodnijom formom i pomisle da to ne razume. Ali, slušanjem se sve to uči i vremenom se razume.“

Нема коментара: