Drama

PRVI ČIN:

(Na sceni je običan, stari, drveni radni sto. Na njemu su neke fascikle, zgužvani papiri, pepeljara i lampa koja je uperena u lice Petru. Petar deluje umorno i neispavano. Na jednom oku mu je primetna modrica. Za drugim, manjim stolom sedi Steva, raskopčane košulje, sako mu je prebačen preko stolice. Na njegovom stolu je pisaća mašina. Po sceni šeta Žika, takodje raskopčane košulje, sako mu je okačen na čiviluk.)

I

(Žika, Steva, Petar)

ŽIKA: 'ajde sad ti, lepi moj, da mi sve to ponoviš... Nemoj da kolutaš ocima... Budi dobar kao što si bio posle batina, pa sve lepo priznaj.
PETAR: Pa već sam priznao.
ŽIKA: (upitno) Jel'? A ja mislio da si se zezao. Ej, nemoj ti da nas ovde zajebavaš, znaš!
PETAR: Ma, ne, samo pitam šta to još da priznam.
ŽIKA: Stevo, jel' ga čuješ? (Imitira Petra) "Šta još da priznam!" Ej, ako spustim ovu moju ruku, ima da ti zagrejem šiju, znaš...
PETAR: Znam, znam, već ste mi je zagrejali...
ŽIKA: 'ajde, golube, polako priznaj, da Steva napravi zapisnik, znaš da on sporo kuca. Jebi ga, nije iš'o na daktilografski kurs da bude sekretarica...
PETAR: Pa, jebi ga...
STEVA: (skače sa stolice) Kome ti jebi ga, mamu li ti hoštaplersku, barabo...
ŽIKA: (zadržava ga) Stani, stani, gde ćeš, jesmo se lepo dogovorili da parnim danima ja ispitujem, a neparnim ti?
STEVA: (pomirljivo) Jesmo, jesmo, ali ovaj opet zajebava...
ŽIKA: Pa vidi mu oko zbog tog zajebavanja... Je li, golube, da vidimo šta smo naučili. Što ti je to oko plavo?
PETAR: Udario sam se na vrata!
ŽIKA: Jes' zajebana ova vrata kod nas u policiji. Pa ti što nisi gledao gde ideš. Vidiš šta se dešava kad si nepažljiv. Da si bio pažljiv, ne bi ni bio ovde. U stvari, bio bi, jer vi kakvi ste, mislite da mi ništa ne radimo, da spavamo... Ne, golube, neprijatelj nikad ne spava...
PETAR: Pa to i ja kažem.
ŽIKA: (zbunjeno) Koje?
PETAR: Pa da neprijatelj nikad ne spava.
ŽIKA: Ti to opet. A da ja zaboravim što je parni dan pa da pustim Stevu da te malo ispituje? (Zamahne da ga udari, ali napravi bolnu facu i zaustavi se). Uh, ne da sam iščašio rame... Imaš, bre, mnogo nezgodne bubrege, još me boli rame...
STEVA: Ja sam gladan.
ŽIKA: Koliko je to sati?
STEVA: Nemam pojma, stao mi sat, ali mora da je prošla ponoć. 'ajd' skokni po burek, tvoj je red.
ŽIKA: Ma, gde da idem sa ovom iščašenom rukom. Sve me žiga, još sad kako sam zamahnuo...(ponovo zamhuje, ovaj put obazrivo, kao da želi da vidi gde počinje da ga boli).
PETAR: Izvinite što se mešam, ali ako hoćete mogu ja da odem...
ŽIKA i STEVA: (pogledaju ga iznenadjeno i ćute nekoliko sekundi)
STEVA: E, ovo je previše. Pa, majku ti balavu, umesto da spavam na ovom dežurstvu ili gledam film na televiziji, ja se zamajavam sa tobom, a ti još zajebavaš. (Ustaje) Ima, bre, da te tako ojadim od batina, da te rodjena majka nece prepoznati! (Žiki) Znam, parni dan... Evo, ovako ćemo. Skokni ti Žiko po burek, a ja ću da ga pripazim. (Žika pokušava nešto da kaže) Znam, znam, neću mnogo, i neću po faci. Malo ću po nogama... I nogama, da me ne bi bolela ruka k'o tebe...

II

Predjašnji, Goran

(Goran je u uniformi. Očigledno da je važan "lik", jer Steva i Žika mahinalno staju mirno kad on udje.)

STEVA: Izvolite, druže načelniče, udjite.
GORAN: Čujem neku galamu, pa k'o velim da vidim šta radite...
ŽIKA: Eto, radimo na ovom slučaju...
GORAN: A šta je u pitanju?
ŽIKA: Pa znate, onaj slučaj što se nagomilao i nikako da uhvatimo krivca... Konačno ga ovi naši skembali na ulici dok je kupovao cigarete. Bio im je sumnjiv, prešao ulicu na crveno, pa kada ga ovi naši zaustavili nije imao ni ličnu kartu...
GORAN: (Petru) A ti li si taj... (Žiki) Pa, jel' propev'o?
ŽIKA: Jašta da je propev'o. Vi znate da kod mene i Steve svi propevaju...
GORAN: Znam, znam... Jeste li napravili zapisnik?
ŽIKA: Bas smo počeli da ga pišemo...
GORAN: U redu. Kada ga završite donesite mi ga u kancelariju. Ne spava mi se noćas, pa baš da vidim šta je sve uradio. (Podje ka vratima, pa se vrati. Obraća se Petru) Ja znam šta si sve uradio, ali da vidim da li ćeš sve da kažeš... A bolje je da sve kažeš, da se ja ne vraćam...
ŽIKA: (Čim je Goran izašao, otrči da proveri da li je ovaj zaista otišao. Stevi:) Jesi li ga, molim te, čuo? (Imitira Gorana) Čuo sam neku galamu... Šio mi ga Djura... Zna da će da bude promenjen ministar unutrašnjih poslova, pa hoće gospodin da sačuva svoje dupe... E, oćeš, malo morgen...
STEVA: Ne galami, ovde i zidovi imaju uši!
ŽIKA: I to što kažeš. A gde će zidovi da imaju uši, ako ne u policiji! Nego, da se ne gnjavimo. Golube, pevaj!
(Zatamnjenje. Steva piše, dok je Žika nagnut nad Petrom i pažljivo sluša.)

IV

Poštovani čitaoci novog remek-dela i bestselera Ivana Spirića!
Posle mega-hitova u raznim žanrovima, po prvi put imate sreću da vidite njegovo ogledanje u drami!
Ukoliko želite da pročitate nastavak ovog dela i dobijete odgovore na pitanja
- ko je Petar?
- šta je skrivio?
- hoće li Goran ostati na svom radnom mestu?
- ko će otići po burek?
- i druga pitanja

javite se da se dogovorimo kako da uplatite neznatnu sumu od 100 evra (može i u dinarskoj protivvrednosti).