Prošla nam je ona gužva oko sahrane... Ja sam u petak jurcao oko papirologije, jer se vodim kao osoba koja je sahranila oca pa sam morao da vadim umrlicu, da popunjavam obrasce da bih mogao da uzmem neke pare koje mu sleduju od penzionog, od osiguranja i slične stvari...
Jutros smo išli na groblje, padala kiša...
Šta da ti kažem? Ne osećam prazninu. Pomirio sam se odavno. Znam da će moj otac da umre i kad je taj čas stigao, bio spreman na to. Malo iznenadjen, jer je bilo toliko iznenada, da nije moglo brže od toga. Jedino mi je žao što nije poživeo još malo iz samo jednog jedinog razloga. Naime, kad smo pre tri meseca sahranili babu (očevu majku), shvatio sam da on i moja majka nikada u životu nisu bili sami! Uvek je tu bila baba da ih kljuca odozgo u glavu, pa brat i ja da rastemo i donosimo probleme... Sad, kad su ostali sami i mogli da se posvete sebi... Prekratko im je to trajalo.
I mi se bavimo razmišljanjima na temu "šta bi bilo kad bi bilo". I uvek ima dva puta - možda bi bilo... a možda bi bilo... I bolje i gore! Nikad to nećemo saznati. Tako mu je, verovatno, bilo zacrtano i protiv sudbine se ne može.
Jutros smo išli na groblje, padala kiša...
Šta da ti kažem? Ne osećam prazninu. Pomirio sam se odavno. Znam da će moj otac da umre i kad je taj čas stigao, bio spreman na to. Malo iznenadjen, jer je bilo toliko iznenada, da nije moglo brže od toga. Jedino mi je žao što nije poživeo još malo iz samo jednog jedinog razloga. Naime, kad smo pre tri meseca sahranili babu (očevu majku), shvatio sam da on i moja majka nikada u životu nisu bili sami! Uvek je tu bila baba da ih kljuca odozgo u glavu, pa brat i ja da rastemo i donosimo probleme... Sad, kad su ostali sami i mogli da se posvete sebi... Prekratko im je to trajalo.
I mi se bavimo razmišljanjima na temu "šta bi bilo kad bi bilo". I uvek ima dva puta - možda bi bilo... a možda bi bilo... I bolje i gore! Nikad to nećemo saznati. Tako mu je, verovatno, bilo zacrtano i protiv sudbine se ne može.
Нема коментара:
Постави коментар