Email Vladi

Šta da ti kažem, sve znaš...
Sanjao sam ćaleta pre neki dan. Ja, inače, kad sanjam znam da sanjam, ma kako to zvučalo čudno. Npr. kad sanjam nekog ko je umro znam u tom snu da je taj umro!
Ćaleta sam sanjao u staroj kući, ušao sam u sobu i on je bio tu. Ja ga ne pamtim takvog, video sam ga na par slika kad je izgledao tako - mlad, crnokos, kratko podšišan...
Udjem, pogledam ga i kažem:
"Šta ti radiš ovde?"
Ćale gleda u mene, ćuti...
"Jel' te strefila srčka, šta se sad šetaš po kući..."
"Ti ćeš da mi kažeš gde ja da se šetam" odgovori ćale.
Ne primećujem da govori, ali znam šta je rekao?!
"Ma, ne, ja samo da proverim da li ti znaš šta je bilo. Jel' znaš šta ti se desilo?" - pitam ga.
"Naravno da znam!"
"E, kad znaš, onda možemo da pričamo dalje. Jesi li video babu i Dejana?"
"Babu sam video, a Dejana još nisam, jer je on na..." - i tu se probudim.

* * *
Kad je baba Jelena umrla sanjao sam je u onom njenom stanu u Paraćinu, da ne dužim sad kako i šta. Pitala me da li mi se svidjaju kreveti koje je kupila?! Ja joj rekao da mane krevete, nego da mi kaže je li videla Dejana. Baba odgovori da jeste i pita hoću li da ga pozove da se vidimo. Naravno, kažem ja. Izadje ona iz stana i udje Dejan!!! Ja pridjem da ga zagrlim, a on porastao... Viši od mene bar pola metra! Kako sam ga zagrlio, počnem da padam i kad sam kolenom dotakao pod, probudim se...