Kako sam počeo da pišem pesme

Krenulo je kroz rok-bend. Tačnije, kroz ideju da napravimo rok-bend, a kako niko nije znao da svira, mi smo samo spremali tekstove, jer je to bilo najlakše i najbrže dolazilo do publike, tačnije školskih drugova i drugarica. To su samo preradjeni tekstovi ondašnjih hitova, preobličeni da podsećaju na našu surovu srednjošklosku realnost. Bend se zvao Die Alchemitschars. Die je umesto onog The, pošto smo mi učili nemački, a ne engleski. U trenutku nastajanja benda svi članovi su imali jedinice iz hemije, pa je najlogičnije bilo da se zovemo Alhemičari :) Od svih gluposti sam zapamtio samo početak hita posvećen profesoru biologije: "Zašto tebe da nosim na duši, nema smisla, dvojku mi ne daješ..." (Ili u originalu "Zašto tebe da nosim na duši, nema smisla, da ratujem s tobom..." - Riblja čorba). Čim je došao raspust i bend se rasturio, pogotovu što smo upisali razne smerove u različitim školama i redje se sretali... Mada, ruku na srce, ionako je to bila samo ideja, što bi se danas reklo, virtuelan bend. Sve tekstove smo radili prijatelj i ja, a ostali su statirali u kukuruzu. :) Ja sam imao još par tekstića koji nisu ličili ni na šta... Tačnije, suviše su bili "svoji" da bi ličili na pesmu koja je prepevana, čak su mogli 'ladno da se pevaju na tu melodiju, a da se ne prepozna da su "kradeni"... I tako je krenulo, malo po malo, za desetak godina se nakupilo dosta toga.
Na kraju sam shvatio da su te pesme, u stvari, moj dnevnik. Uvek sam hteo da vodim svoj dnevnik, ali je bio problem što nisam hteo da to neko pročita. Pošto ništa ne može da se sakrije, nisam ni pokušsavao da pišem. Dok jednog dana nisam seo i pročitao sve pesme koje sam u tom trenutku napisao, mozda pedesetak njih... Do tada se sve svodilo na to da napišem i stavim u fasciklu da "odleži". Shvatio sam da je svaka vezana za neki dogadjaj i da je svaka pesma veza za nešto!!! Iz toga se kasnije izrodila pesmarica samoobjavljena pod nazivom "Dnevnik u bojama"... No, to je, opet, neka nova priča...